Академија уметности

У оквиру Алфа БК Универзитета дуго година је била и Академија уметности.  Основана је 1998. године у Београду са намером да се на најсавременији начин обезбеди свестрано образовање уметничке и друге активности у позоришту,  филму и електронским медијима (на радију и телевизији), или и за реализовање мултимедијалних пројеката. По оснивању Академија уметности постала је чланица БК Универзитета.

Академија уметности ангажовала је за своје наставнике наше највеће уметнике свих генерација, као и најугледније теоретичаре и историчаре сценских уметности који уводе студенте у тајне уметничког стваралаштва.

Студије у овој Академији су веома специфичне  и у многоме се разликују од студија на осталим факултетима. Начин рада је био организован по катедрама и класама. Класе су имале имају мали број студената, тако да се сваком студенту поклањала одговарајућа пажња.

То је омогућило да студенти Академије још током школовања са успехом наступају  на сценама наших најугледнијих театара, снимају радио драме, припремају телевизијске емисије и остварују друге активности које ће бити саставни део њихове будуће професије.

Академија уметности БК употпуњује редовни наставни процес семинарима и предавањима угледних професора – гостију из земље и иностранства, познатих уметника и прослављених стваралаца.

Студенти Академије своје теоријско знање могу на најбољи начин да провере и употпуне укључивањем у рад познатих институција културе, као  што су: Народно позориште, Београдско драмско позориште, Југословенско драмско позориште, Позориште „Пинокио“, Позориште „Дадов“, „Славија театар“, „Звездара театар“, Музеј југословенске кинотеке, Радио телевизија Србије, Дом културе „Студентски град“, Студентски културни центар и др. 

Студенти Академије су већ током студирања или приликом завршетка свог студирања добијали вредне награде на домаћим и међународним такмичењима или фестивалима за режију, филм, филмски жанр, слику, сценарио, продукцију и др.

До реформе високошколског система Академија уметности је била организована кроз рад катедри као што су:

После примене Болоњске декларације студијски програми Академије уметности су кориговани:

Поред студирања студенти су могли да користе Спомен библиотеку „Милан Ђоковић“, а такође и да учествују у раду Хора Белканто. 

Реформа Академије уметности извршена је усвајањем болоњске декларације од стране државе, а нарочито узимајући у обзир брзину развоја науке и технологије, сугестије професора и студената и пратећи кретања европског простора у овој области организације. Академија је акредитовала иновиране студијске програме основних и мастер академских студија, додајући им нови квалитет.

Према болоњској декларацији од 2005. године катедре као основни облик организације Академије трансформисане су у основне академске четворогодишње студије (ЕСПБ 240):

Студијски програм Глума

Мирјана Карановић, први декан Академије уметности БК

Настава глуме обавља се на теоријским и практичним принципима метода Станиславског, обогаћеним искуствима француске и енглеске школе психолошког реализма, као и најновијих праваца XX и XXI века.

Настава глуме обухвата упознавање студената са елементима и техником глумачких интерпретација пред микрофоном, филмским и телевизијским камерама, као и у мултимедијалним пројектима.

Ванредни професор Предраг Ејдус

Пре примене Болоњске декларације и реформе Академије уметности Шеф Катедре за глуму био је ванр. проф Предраг Ејдус.

 Студијски програм Глума обезбеђује студентима да се упознају са елементима импровизоване игре и начином успостављања односа према себи и конкретном догађају, до извршавања сложених сценских задатака, радње и противрадње, сукоба и мотива, као и контакта са партнером. Поред вежбања односа према публици, обавља се и анализа драмског текста, односно драмских ситуација, ликова и жанрова. Настава се заснива на бројним практичним вежбама, чији се резултати сагледавају и вреднују на колоквијумима и годишњим испитима, организованима у виду јавних представа.

Основни циљ програма је да развије таленат и знање студента за овладавање специфичним техникама глуме, говора, покрета, основним елементима акробатике и сценских борби, неопходним за креативно деловање у позоришту и телевизији и на филму. 

Студијски програм Фотографија и камера

Студијски програм Фотографија и камера обједињује студије фотографије и филмске и телевизијске камере.

Намењен је стицању практичних и теоријских знања о значају и употреби фотографског медија у доменима документарне фотографије, „лифе“ фотографије, фото-журнализма, модне и рекламне фотографије, савремене уметности фотографије; снимања документарних и играних филмова и ТВ серија, рада на филму и телевизији, овладавања филмским штимунзима, кадрирања и усаглашавања оптике и планова, специфичних жанрова из телевизијске праксе, реализације рекламних и музичких спотова, директних ТВ преноса, естетике простора уметности; креативног рада у постпродукцији фотографске и видео слике, филмске и ТВ режије, технолошког процеса производње дугометражног играног филма.

Компетенције које се добијају по завршеним четворогодишњим студијама: Документарни фотограф; Модни и рекламни фотограф; Уметник фотографије; Камерман на телевизији; Филмски и телевизијски сниматељ и Директор фотографије на филму.

Филмска и ТВ режија и монтажа 

Шеф Катедре за филмску режију, редовни професор Милош Радивојевић

У првој години студенти филмске и ТВ режије раде на припреми и креативном дефинисању свих фаза у процесу реализације филма. Писање сценарија за получасовни играни филм у овој години се ради са сценаристом. На крају године снима се филм. У четвртој години студенти се баве перспективом филма као медија, и везом филма и електронике. Посебна методолошка јединица у четвртој години је филм и приватни живот, као и рад на неистраженим филмским просторима и могућностима у технолошко креативном смислу. На крају године студент диполомира на филму по могућностима и избору.

Шеф Катедре за ТВ режију, ред. проф Сава Мрмак

У првим годинама Академије Шеф Катедре за филмску режију био је редовни профосор Милош Радивојевић, а Шеф Катедре за ТВ режију био је редовни професор Сава Мрмак.

Преласком на нову организацију са студијским програмима ова катедра је постала четворогодишњи студијски програм филмске и телевизијске режије

Шеф Катедре за филмску и ТВ монтажу био је професор Андрија Зафрановић.

Шеф Катедре за филмску и ТВ монтажу, професор Андрија Зафрановић

Студијски програм Филмске и телевизијске режије представља интердисциплинарни приступ у проучавању (кроз историју светског и домаћег филма, теорију филма, херменаутику ликовних уметности, естетику, психологију…), у припремама за стваралачки процес обликовања и реализације филмских и телевизијских дела у разним жанровима (дугометражни играни филм, тв филм, драма, дугометражни документарни филм, кратке форме попут кратког играног и документарног филма, разни телевизијски формати: музичке емисије, директни преноси, итд).

Студијски програм Филмска и телевизијска монтажа конципиран је на чињеници да је монтажа завршни чин филмског и ТВ стваралаштва, у коме се дефинитивно уобличава свако филмско и телевизијско дело. Естетски аспект монтаже огледа се у начину изражавања кроз властити рукопис, монтажни стил и комбинаторику, креативност и оригинални начин мишљења, уз савладавање свих неопходних занатских вештина.

Кроз тематске вежбе које обухватају рад на документарним и играним, филмским и телевизијским формама, студенти се такође оспособљавају за монтажу слике и звука у различитим програмским пакетима, а што омогћава супериорно техничко познавање, неопходно у модерној филмске слике и дизајну звука. Студенти се кроз основне студије монтажи Филмске и телевизијске монтаже припремају и као исход поседују знања и искуства неопходна за каријеру професионалног филмског и телевизијског монтажера.

Студијски програм Музичка продукција и дизајн звука

Суштина студија за звање: дипломирани сниматељ звука (слично профилу стручњака у европским земљама: дипл. инжењер звука, сниматељ, дизајнер, односно тон-мајстор) састоји се у интердисциплинарној природи симултаних студија звука и музике, технике и уметности, аудиологије и групе важних теоријских и општеобразовних предмета.

Будући дизајнер звука/музике, кроз четири године, стиче квалитетан ниво техничког и музичког знања неопходног за уметничко обликовање звука и музике за потребе медија (позориште, филм, радио, ТВ, медиј компјутера, продукција музике).

Сврха студијског програма Музичка продукција и дизајн звука подразумева симултано проучавање музике и звука, звука у медијима – њиховог међусобног прожимања у складном склопу уметничких, техничких и научних достигнућа, а програм је конципиран тако да испуњава захтеве традиционалне и савремене уметничке праксе. Истовремено и равноправно, студије припремају будуће уметнике за каријеру стваралачког одговора широкој скали уметничких изазова у позоришту и медијима – филма, радија, телевизије и дигиталних медија, у ауторском ангажману у продукцији музике као и у пословном ангажовању у области медија.

Музички продуцент, дизајнер звука, може самостално да естетски обликује, продуцира, снима, едитује, микса, па чак и компонује, аранжира и оркестрира различита звучно-музичка дела и процесе, дизајнира звук у позоришту, на филму или ТВ, а бави се и организовањем културних приредби.

Студијски програм Продукција у уметности и медијима

Продукција у уметности и медијима – проучавање културе и уметности из продуцентског угла; менаџмент пројеката у култури; културна политика и финансирање културе; кључне стратегије и тактике маркетинга и односа с јавношћу које се примењују за пласирање уметничких дела и догађаја;

Продукција у електронским медијима везана је за феномен и програмске функције; анализа жанрова; организациона структура; процес продукције и пласирање садржаја; буџетирање пројеката; пројектовање (реобликовање) медијских кућа;

Позоришна продукција обухвата организацију сценског извођења; менаџмент позоришног пројекта; менаџмент институционалног позоришта; нормативно регулисање позоришне делатности и међузависност позоришне организације и политике;

Филмска продукција – технолошки процес снимања филма, формирање и рад филмских екипа; дистрибуција и приказивање филмова; осмишљавање и покретање производње филмова и њиховог пласмана.

Продукција је умеће или вештина тимског рада која управља пажњом и ствара интересовање широког аудиторијума кроз остварење идеје, претходно обезбеђивањем значајних финансијских средстава и прецизним буџетирањем, уз управљање многобројном кадровском структуром разних професија и коришћењем сложених технолошких система да усклади жеље и могућности како би испунила задатак са ресурсима који су јој на располагању у задатом року.

Мастер академске студије (ЕСПБ 60):

Мастер студијски програм Интердисциплинарне студије визуелних и сценских уметности проистекао је из потребе за образовањем стручних и уметничких кадрова који могу својим креативним ангажманом да одговоре на све израженије захтеве савремених токова у интердисциплинарним уметничким оквирима. 

Програм Интердисциплинарне студије визуелних и сценских уметности пружа могућност избора између два модула: Фотографија и камера и Мултимедијално сценско стваралаштво.

Нов Мастер академски студијски програм Уметност документарних форми је јединствени мастер програм у овом делу Европе, осмишљен за едукацију аутора који изражавају таленат и склоности ка документаризму на филму или телевизији.

Фокус и посебност овог програма односе се на мултимедијални карактер студија, у оквиру којих се студенти профилишу радећи вежбе које су специјално креиране за развој њихових ауторских личности у различитим областима (филм и ТВ) уз профилисање њихових афинитета.

Програм се спроводи кроз низ педагошких сегмената који подразумевају предавања, креативне радионице, семинаре, вежбе и уметничко-наставну продукцију која је темељ овог мастер програма.

Академија уметности је за свој рад добила значајне домаће и међународне награде и признања: 

Истакнути професори 

Академије уметности БК били су или су и данас: 

Проф. Мирјана Карановић, 

Проф. Небојша Дугалић

Проф. Предраг Ејдус

Проф. Бранислав Јеринић 

Проф. Петар Банићевић

Проф. Владимир Јевтовић

Проф. Анита Манчић

Проф. Иван Бекјарев

Проф. Никита Миливојевић

Проф. Сава Мрмак

Проф. Милош Радивојевић

Проф. Синиша Ковачевић

Проф. Радослав Владић

Проф. Андрија Зафрановић

Проф. др Михајло Ђорђевић

Проф. Милан Алексић

Проф. Зоран Павловић

Проф. др Рашко Јовановић

др Ненад Љубинковић

др Миливоје Павловић

др Жарко Требјешанин

др Бранислав Милијић

др Ђорђе Кадијевић

др Радослав Зеленовић

др Миодраг Ђукић

др Вељко Ђурић

др Тихомир Станић

Проф. Драгана Варагић

Проф. Драгољуб Елчић

Игор Ђорђевић

Милица Јанкетић

Драшко Плавшић

мр Ивана Томановић

др Саша Божидаревић

др Бранислав Поповић

Почасни професори академије Уметности БК између осталих су:

Један од оснивача и дугогодишњи главни менаџер Академије био је Душан Ђоковић.

Садашњи декан је Проф. Драгољуб Елчић.

Никита Михалков и Душан Ђоковић

Спомен библиотека „Милан Ђоковић“

Спомен библиотека “Милан Ђоковић“ специјализованог је типа и располаже фондом од хиљаду и више књига из области театрологије, филмологије, драматургије, науке о медијима и других струка. Књиге стоје на располагању свим студентима и наставницима Академије. 

Академија уметности БК такође издаје и своје уџбенике, приручнике, различите хрестоматије и скрипта из предмета који се изучавају наставним програмом на свим катедрама. Циљ је издавачке делатности да професори који предају на Академији напишу уџбенике или припреме одговарајућа скрипта на основу постојећег наставног програма. 

0