Организација и рад Удружења индустријалаца и предузетника Србије

Удружење индустријалаца и предузетника Србије требало је да настави традиције истоименог удружења које је основао кнез Александар Карађорђевић.  

На основу Закона о удруживању грађана у удружења из 1996. године, на оснивачкој седници Удружења одржаној 19.06.2003. године усвојен је кодекс правила о раду и функционисању Удружења.

Удружење индустријалаца и предузетника Србије – УИПС

Удружење индустријалаца и предузетника Србије (у даљем тексту: Удружење) је асоцијација појединаца, организација и институција, у чијем средишту су интереси власника приватног капитала и њихових пословних асоцијација, који својом делатношћу доприносе економском и социјалном развоју заснованом на тржишним принципима и европским и светским стандардима, унапређењу научно-технолошке и институционално-правне основе привређивања, повећању ефикасности пословања тржишних субјеката, унапређењу стања социјалног дијалога, подстицању коришћења и развоју технологија које не угрожавају животну околину, као и интеграцији Државне заједнице Србије и Црне Горе у европске и светске економско-финансијске токове.

Удружење је организација формирана ради координирања, унапређења, представљања и одбране интереса својих чланова.

Удружење је независна, интересна и невладина организација, добровољно удружених чланова која – у складу са својим програмским циљевима и друштвеном мисијом – послује на непрофитним основама.

Удружење има статус правног лица, а своје активности реализује у складу са позитивним законским прописима Републике Србије и опште усвојеним међународним стандардима у области рада и привређивања, поштујући начела јавности рада и равноправности својих чланова. 

Удружење ће пословати под називом:

Удружење индустријалаца и предузетника Србије

Седиште Удружења је у Београду, Булевар Николе Тесле 42-а.

У правном промету Удружење користи печат и штамбиљ с називом и седиштем Удружења.

Печат је округлог облика са текстом пуног назива Удружења по ободу печата, седиштем у средини по потреби бројем печата испод седишта, на српском језику, латинично писмо.

Штамбиљ је правоугаоног облика са текстом назива Удружења са простором за упис броја предмета и датума завођења списа у деловодни протокол.

Удружење има знак-логотип чији садржај и облик утврђује Управни одбор Удружења.

Организациона структура удружења у Републици Србији

Удружење делује у оквиру јединственог система индустријалаца и предузетника, на територијалном и гранском принципу.

Јединствен систем чине:

– Регионални/окружни одбори – Општински/градски одбори – Грански сектори

Јединство система Удружења обезбеђује се:

1. Одредбама овог Статута

2. Споразумима о сарадњи са привредним и другим субјектима(у даљем тексту : споразуми)

3. Актима и одлукама донетим у складу са законом, споразумима и овим Статутом.

Циљеви и задаци удружења и начин њиховог остваривања

Циљеви и задаци Удружења су:

1. анимирање и повезивање најуспешнијих привредника Србије, Државне заједнице Србије и Црне Горе и дијаспоре за предузимање конкретних акција у домену развоја појединих привредних грана и инвестирања, у складу са принципима европске концепције привређивања;

2. систематско промовисање и одбрана приватне иницијативе, приватне својине и тржишне економије;

3. праћење, анализирање и селекција одредаба домаћих и међународних закона, прописа и конвенција од кључног значаја за пословање и развој чланова Удружења, као и за покретање иницијативе за измене постојећих и доношење нових законских решења којима се обезбеђује сигурније и ефикасније пословање и већа конкурентност југословенских предузећа на домаћем и иностраном тржишту;

4. организовање независне експертизе законских пројеката, системских решења, као и научно-техничких, иновацијских, инвестиционих и комерцијалних националних и међународних програма и пројеката;

5. припремање и остваривање програма и пројеката праћења и проучавања привредних токова у појединим гранама и делатностима и заједничког наступа својих чланова;

6. остваривање организованог утицаја на креаторе привредно-системског законодавства;

7. вршење утицаја, учешћем еминентних личности Државне заједнице Србије и Црне Горе, на јавно мњење у циљу примене нових светски признатих принципа привређивања;

8. подршка и подстицање развоја и унапређивања проналазаштва и новаторства, стварања сопствених технолошких иновација, заштита интелектуалне својине и посредовање на подручју трансфера технологије, знања и искустава;

9. ангажовање на унапређивању концепције, програма и методологије организовања сајамских манифестација у земљи и анимирање својих чланова за учешће у њима;

10. покретање иницијативе и непосредно учешће у изради и реализацији предлога концепције, система и програма образовања за предузетништво као интегралног дела реформе система, политике и програма образовања у Републици Србији, укључујући и захтев за системско уређивање перманентног образовања одраслих;

11. унапређивање свести о социјалним и грађанским вредностима и сопственом предузетничком понашању у контексту слободног друштва у развоју;

12. учешће – са економским, политичким, социјалним и културним институцијама и организацијама на међународном плану – у промовисању духа и облика сарадње, који омогућавају заједничко постизање ширих циљева напретка и развоја;

13. представљање, у границама свог Статута производни сектор Републике Србије у његовом културном, економском и производном развоју, у односима са економским, политичким и социјалним међународним организацијама.

14. колективно преговарање и закључивање колективних уговора са одговарајућим организацијама радника на свим нивоима;

15. унапређење социјалног дијалога између социјалних партнера, као начина за смањење социјалне напетости у међусобним односима

16. подржавање постојећих и подстицање нових технолошких поступака који не угрожавају животну околину.

17. уклањање свих облика дискриминације у погледу запошљавања и избора занимања.

Своје циљеве и задатке Удружење остварује:

1. представљањем интереса чланова Удружења у одговарајућим органима законодавне и извршне власти и у коморском систему на свим нивоима Републике Србије, у међународним органима и у односима са другим националним и међународним организацијама и удружењима у функцији остваривања мисије, циљева, програма и задатака Удружења;

2. учешће у раду појединих државних органа, њихових радних тела и облика деловања приликом припремања и доношења системских закона, мера и инструмената од значаја за услове пословања привредних субјеката и пласман њихових производа и услуга на домаћем и иностраном тржишту;

3. организовањем, самостално и у сарадњи са другим професионалним организацијама и институцијама, научних и стручних скупова националног и међународног карактера, као и реализацијом научноистраживачких и развојних пројеката са економским и социјалним темама од државног и међународног значаја;

4. остваривањем трајне материјалне и финансијске самосталности Удружења кроз привредну делатност, уз могућност оснивања и сопствених предузећа, као и кроз друге облике прикупљања средстава;

5. сарадњом са научним, стручним и универзитетским институцијама у земљи и иностранству;

6. организовањем семинара, стручних предавања, трибина, студијских путовања, као и других облика стручног усавршавања у земљи и иностранству;

7. организовањем општинских, градских, регионалних/окружних и покрајинских удружења у оквиру Републике Србије;

8. организовањем гранских сектора на свим нивоима где постоји потреба и могућности;

9. организовањем експертских тимова и Савета експерата, као и развојем Института МСП у својству логистике и истраживачко-стручне подлоге деловања и развоја Удружења;

10. организовањем представништава Удружења у другим земљама.

11 редовним комуникацијама са репрезентативним синдикалним организацијама, представницима међународне организације рада и другим међународним организацијама, као и иностраним пословачким организацијама.

Све делатности из претходног става овог члана Удружења ће остваривати посредством сопственог програма и пројеката који се финансирају из наменских фондова удружења или се остварују у сарадњи са другим удружењима и институцијама. 

Оснивачи, чланство и организација удружења

Оснивачи Удружења су :

Богољуб Карић, Председник Универзитета БРАЋА КАРИЋ Оливера Недељковић, Љиљана Вујић, Гордана Бељић, Љубиша Николић, Никола Димитријевић, Милутин Вукославовић, Мишо Кузмановић, Милан Гашић, Јанко Почуча.

Чланство у Удружењу је добровољно, индивидуално и колективно. Чланови Удружења могу бити редовни индивидуални и колективни, придружени, помажући и почасни/заслужни.

Редовни индивидуални чланови Удружења могу бити лица из земље и иностранства која обављају пословодне и предузетничке функције, чланови управе предузећа, као и експерти и научни радници у области предузетништва, менаџмента, тржишта рада и запошљавања,  маркетинга и образовања који прихватају овај Статут и мисију, циљеве, програм и задатке Удружења.

Редовни колективни чланови Удружења могу бити предузећа и њихове пословне асоцијације, као и општа удружења предузетника који прихватају овај Статут и желе да допринесу остваривању мисије, циљева, програма и задатака Удружења.

Придружени чланови Удружења могу бити професионална удружења и друштва, невладине организације, научне, образовне и консултантске институције, финансијске организације и фондови, као и одговарајуће институције органа јавне управе који желе да допринесу остваривању мисије, циљева, програма и задатака Удружења. Њихово придруживање регулише се Споразумом о пословној сарадњи, односно придруживању.

Помажући чланови, индивидуални и колективни чланови Удружења, могу бити сва друга физичка и правна лица која су спремна да материјално и на други начин подрже рад Удружења.

Почасни/заслужни чланови Удружења могу бити сви појединци који су заслужни за развој, рад и афирмацију Удружења.

Права и дужности редовних индивидуалних и колективних чланова Удружења су да:

1. бирају и буду бирани у органе и радна тела Удружења, учествују у раду органа и тела Удружења, дају предлоге и мишљења у вези са радом Удружења, користе се средствима која Удружење обезбеђује својим члановима, као и да буду извештавани о раду Удружења;

2. именују своје представнике за чланове Скупштине Удружења, преко којих и учествују у раду Скупштине;

3. користе базу података Удружења као и друге услуге и погодности Удружења, на начин који се регулише посебним Правилником;

4. формирају своја територијална (општинска, градска, регионална/окружна, покрајинска и републичка) и гранске секторе

5. траже подршку Удружења у остваривању идеја и пројеката усмерених на развој и унапређење својих основних делатности, односно остваривању мисије, циљева, програма и задатака Удружења;

6. учествују у реализацији планова и програма рада Удружења.

Права и дужности придружених чланова Удружења су да:

1. именују свог представника за члана Скупштине Удружења, преко кога и учествују у раду Скупштине;

2. делегирају своје представнике у друге органе и радна тела Удружења, на начин утврђен посебним правилником.

3. користе базу података Удружења као и друге услуге и погодности Удружења, на начин утврђен посебним Правилником;

4. траже и добијају подршку Удружења у остваривању својих права и интереса пред трећим лицима.

Права и дужности помажућих чланова Удружења утврдиће се посебним Протоколом који ће потписати помажући члан и председник Управног одбора Удружења.

Одлуком Скупштине, на предлог Управног одбора, могу се изабрати почасни/заслужни чланови Удружења. Почасним/заслужним члановима могу се – за остваривање мисије, циљева, програма и задатака, односно за афирмацију Удружења, као и за допринос њиховом унапређивању и развоју – Одлуком Управног одбора Удружења доделити дипломе, захвалнице, повеље и друга признања.

Својство члана Удружења стиче се потписивањем приступнице, односно Споразумом о пословној сарадњи или придуживању.

Чланарина у Удружењу регулише се посебним Правилником.

Обавезе члана Удружења су:

-да активно учествује у раду Удружења;

-да редовно уплаћује чланарину Удружења;

-да се у свом деловању придржава одредаба Статута и других аката Удружења.

Чланство у Удружењу престаје у следећим случајевима:

1. На лични захтев члана Удружења;

2. Одлуком Управног одбора;

3. Ако је члан осуђен за кривична дела или привредне преступе 

Удружењем управљају његови чланови, преко својих представника у органима и телима Удружења, бирани на начин утврђен овим Статутом.

Органи удружења су:

1. Скупштина

2. Управни одбор

3. Председник Удружења

4. Потпредседник Удружења

5. Надзорни одбор

Сви органи Удружења одлучују у складу са својим Пословником о раду. Одлуке су правно ваљане ако су донете већином гласова присутних чланова на седницама.

Скупштина удружења

Скупштина Удружења је највиши орган Удружења.

Скупштина се састоји од 55 чланова.

Чланови Скупштине бирају се по територијалном и гранском принципу.

По територијалном принципу чланове Скупштине предлаже републички одбор Удружења, на основу претходних консултација са општинским и регионалним одборима.

По гранском принципу чланове предлажу грански сектори, што укупно чини 12 чланова.

Скупштину сачињавају представници оснивача Удружења и представници редовних индивидуалних и колективних чланова Удружења, представници придружених чланова и гранских сектора.

Оснивачи Удружења именују по 3 своја представника.

На седнице Скупштине позивају се и почасни/заслужни чланови Удружења.

Скупштина Удружења заседа према потреби, а најмање једанпут годишње приликом усвајања завршног рачуна.

Скупштина Удружења бира председника и потпредседника Удружења са мандатом од пет (5) година, као и председника Скупштине са мандатом од четири (4) године.

Скупштину Удружења сазива председник Скупштине Удружења.

Ванредно заседање Скупштине се обавезно сазива на захтев Председника Удружења, Управног одбора, Надзорног одбора или најмање једне трећине чланова Скупштине.

Скупштина Удружења:

1. доноси Статут Удружења и Пословник о раду;

2. бира Председника и Потпредседника Удружења, као и Председника Скупштине;

3. доноси програмске и друге документе које предлажу чланови или Управни одбор;

4. именује и опозива чланове Управног и Надзорног одбора.

5. усваја финансијски план и програм рада Удружења;

6. разматра и усваја финансијске и друге извештаје Управног одбора;

7. обавља и друге послове у складу са Законом.

Скупштина може да заседа ако седници присуствује више од половине чланова.

Седнице Скупштине су јавне, а одлуке се доносе личним изјашњавањем, већином гласова присутних чланова у складу са Пословником о раду Скупштине.

Управни одбор

 Управни одбор је колегијални орган управљања, руковођења и одлучивања у Удружењу. Управни одбор је сачињен од Председника и шест чланова.

Председник Удружења је и Председник Управног одбора.

Генерални секретар присуствује свим седницама Управног одбора.

Управни одбор сазива Председник Управног одбора.

Управни одбор може да заседа ако седници присуствује више од половине чланова.

Управни одбор одлуке доноси већином гласова присутних чланова.

Управни одбор обавља следеће послове и задатке:

1. извршава одлуке и друга општа акта Скупштине Удружења;

2. утврђује предлоге Статута, програма рада, финансијског плана и завршног рачуна Удружења;

3. припрема предлоге општинских аката и одлука Скупштине;

4. именује и разрешава Генералног секретара Удружења, на предлог Председника Удружења;

5. одлучује о организовању-оснивању и гашењу регионалних удружења и гранских сектора, доноси одлуке о наградама и признањима;

6. доноси извршне одлуке о пројектима који нису обухваћени годишњим програмом рада;

7. оснива стална и повремена радна тела Удружења;

8. предлаже почасне/заслужне чланове Удружења;

9. обавља и друге послове које му повери Скупштина или који су другим одлукама стављени у његову надлежност.

10. предлаже Скупштини кандидате за чланове Надзорног одбора Управни одбор доноси свој Пословник о раду.

Председник Удружења

Председник Удружења има следећа права и дужности:

1. заступа и представља Удружење према трећим лицима;

2. руководи радом Управног одбора и брине о остваривању свих функција Управног одбора;

3. сазива седнице Управног одбора; 

4. даје упутства и смернице Генералном секретару Удружења;

5. обавља и друге репрезентативне функције које му повере Скупштина и Управни одбор.

6. предлаже Скупштини кандидате за потпредседнике Удружења.

Председник Удружења може одређена овлашћења из свог делокруга пренети на потпредседнике, Генералног секретара и по потреби на друга лица.

Председник Удружења за свој рад одговара Скупштини Удружења.

Потпредседник Удружења

Потпредседник или потпредседници помажу Председнику у обављању послова из његове надлежности, по договору са њим и по његовом овлашћењу.

Број потпредседника утврђује Скупштина на предлог Председника Удружења.

Потпредседник кога одреди Председник Удружења замењује Председника у свим правима и обавезама за време његове спречености да обавља послове из свог делокруга. Потпредседник за свој рад одговара Скупштини и Председнику Удружења.

Надзорни одбор

Надзорни одбор Удружења је надзорни орган који врши контролу спровођења Статута и других општих аката Удружења, контролу финансијско-материјалног пословања Удружења и његових стручних служби.

Надзорни одбор Удружења броји 5 чланова, које бира Скупштина Удружења на предлог Управног одбора.

Рад Надзорног одбора уређује се Пословником.

Чланови Скупштине, Управног и Надзорног одбора бирају се на време од четири године.

Генерални секретар

Генерални секретар руководи административно-стручним службама (генерални секретаријат); координира рад општинских/градских , регионалних/окружних, покрајинских и републичког одбора, гранских сектора, комисија, клубова, секција, као и других облика организовања и деловања Удружења; присуствује седницама Скупштине, Управног одбора и свим другим органима и телима у Удружењу.

Генералног секретара именује Управни одбор на предлог Председника Удружења, на период од 4 године.

Генерални секретар може имати једног или више помоћника Секретара, ради обављања послова из одређене области.

Републички одбор

Генерални секретар:

-организује, руководи и контролише обављање стручних послова у Удружењу;

-издаје налоге за извршење финансијског плана Удружења;

-стара се о припремама седница органа Удружења и о извршењу одлука и других аката тих органа;

-има право да образује стручне службе и комисије од значаја за рад Удружења;

-обавља и друге послове које на њега пренесе Председник Удружења;

-у циљу бржег и ефикаснијег обављања послова има право преношења извршења одређених послова из свог делокруга на друга лица.

За свој рад Генерални секретар одговара Управном одбору и Председнику Удружења.

Облици организовања и рада у удружењу

Општински/градски одбори су органи Удружења. Одбори имају три до пет чланова које именује Управни одбор Удружења. Радом Општинског/градског одбора Удружења руководи председник Општинског/градског одбора.

Мандат чланова Општинског/градског одбора је четири године.

Регионални – окружни одбори

Регионални/окружни одбори су органи Удружења. Регионални/окружни одбори имају пет до седам чланова које именује Управни одбор Удружења. Радом Регионалног/окружног одбора руководи председник Регионалног/окружног одбора.

Мандат чланова Регионалног/окружног одбора је четири године.

Републички одбор је орган овог Удружења. Одбор има девет чланова које именује Управни одбор Удружења. Радом Републичког одбора Удружења руководи председник Републичког одбора

Мандат чланова Републичког одбора је четири године.

Грански сектори

Општински/градски одбори

Грански сектори се организују по гранама привредних делатности. Грански сектори имају пет чланова које именује Управни одбор Удружења. Радом Гранских сектора руководи председник Гранског сектора.

Радом гранских сектора координира Генерални секретар, односно помоћник генералног секретара.

Мандат чланова Гранских сектора је четири године.

У складу са стандардном класификацијом делатности у Удружењу се образују следећи грански сектори:

-сектор за пољопривреду и прехрамбену индустрију

-сектор за енергетику и рударство

-сектор за грађевинарство

-сектор за трговину

-сектор за угоститељство и туризам

-сектор за саобраћај и везе

-сектор за финансијске услуге

-сектор за текстил и кожу

-сектор за прераду дрвета, целулозе и папира

-сектор хемијске индустрије

-сектор металне и електроиндустрије

-сектор јавне делатности, образовања и здравства 

Грански сектори разматрају и дају мишљења органима Удружења по питањима из свог делокруга.

Начин и делокруг рада гранских сектора утврђује се посебним правилником.

Грански сектори делују у оквиру територијалне структуре наведене у овом Статуту.

Удружење има представништва у иностранству.

Представништва Удружења у иностранству оснива Управни одбор посебном одлуком.

Рад представништва уређује се посебним општим актом.

Унутрашња организација

За обављање стручних и административно-техничких послова у Удружењу се образују одговарајуће службе, са циљем да ефикасно, стручно и рационално извршавају послове из надлежности Удружења.

Стручне службе Удружења делују у оквиру Генералног секретаријата, а организација и рад уређују се посебним актом.

Стручна служба нарочито обавља:

-послове на спровођењу Статута, одлука , закључака и дугих аката органа удружења и облика организовања и рада у Удружењу;

-припрема информације, анализе, нацрте општих и других аката Удружења;

-организује активности и извршава послове из делатности Удружења и обавља и друге послове.

Заступање и представљање

Удружење у правном промету с трећим лицима представља и заступа, са неограниченим овлашћењима, Председник Удружења.

У складу са овлашћењима које добије од председника Удружења, Удружење заступа потпредседник, односно генерални секретар Удружења.

Стицање, коришћење и располагање средствима

Удружење се финансира:

1. Приходима од чланарине;

2. Приходи од сопствених предузећа основаним сходно члану 8.овог Статута;

3. Донација

4. Спонзорства

5. Поклона

6. Других прихода у складу са Законом.

Имовину Удружења чине:

1. новчана средства и вредносни папири;

2. покретна и непокретна имовина и имовинска права.

Одлуке које се односе на приходе и расходе доноси Управни одбор Удружења, у складу са финансијским планом и програмом рада.

Начин обавештавања јавности о раду и о стицању и располагању средствима

Рад свих органа Удружења је јаван.

О ставовима, закључцима и одлукама чланови се информишу путем циркуларних обавештења мас медија, односно гласила Удружења.

Сваки члан Удружења има право на информације о раду Удружења, осим на оне које се сматрају пословном тајном.

Сарадња са домаћим и иностраним организацијама

Удружење може сарађивати са домаћим и иностраним организацијама у складу са позитивним националним и међународним прописима, а посебно са послодавачким и синдикалним организацијама.

Начин доношења измена и допуна статута

Измене и допуне овог Статута доносе се истоветним поступком његовог доношења. Измене и допуне Статута могу предложити органи Удружења, односно његови чланови.

Начин доношења одлука о престанку рада удружења

Престанак рада Удружења може наступити у следећим случајевима:

1. на основу Одлуке Скупштине Удружења;

2. уколико број чланова Удружења постане мањи од законских прописаног минимума за рад Удружења .

Уколико Скупштина Удружења донесе одлуку о престанку рада Удружења, неопходно је даје она донета квалификованом већином.

Начин располагања имовине у случају престанка рада удружења

У случају престанка рада Удружења, одлуку о имовини Удружења доноси Скупштина Удружења.

Одлука из претходног става овог члана мора бити заснована на принципу да сваки оснивач Удружења има право на повраћај имовине уложене у Удружење.

Сва покретна и непокретна имовина коју Удружење стекне у току свог рада је његово власништво и може се користити искључиво у функцији програмских задатака и циљева Удружења, у складу са одлукама овлашћених органа, а одлуку о њеној подели у случају престанка рада Удружења доноси Скупштина Удружења.

Прелазне и завршне одредбе

Овај Статут ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у службеним просторијама Удружења.

Избор нових чланова Скупштине извршиће се у року од 30 дана од дана доношења одлуке Скупштине о расписивању избора.

Председник Скупштине:                                                          

                       Милан Гашић

За Председника Удружења по статуту Удружења изабран је Богољуб Карић Председник БК Групе.

Удружење је већ у првих неколико година рада окупило више стотина предузећа као колективних чланова удружења са преко 80.000 запослених.

Међутим одласком Председника Удружења Богољуба Карића у Русију и Белорусију Удружење је радило у отежаним условима, али је сачувано у Регистру удружења Србије.

Повратком Богољуба Карића у Србију Удружење је обновило рад и активност, и прихватило претходно усвојени Статут Удружења из 2009. године.

Политичко ангажовање Богољуба Карића – 

Покрет снага Србије 

Bogoljub Karić - Srbija izboriБогољуб Карић на једном од митинга Покрета Снага Србије

Моје политичко ангажовање била је погрешна одлука. Нисам прихватио да 2006. године своју политичку партију ставим под кључ. И рекао сам ”не, нећу”. И погрешио сам. А као визионар нисам смео себи то да дозволим. Јер, морам да пливам, да препливам све реке и језера да бих дошао до циља и остварио га. Ја сам и то морао да прођем без онога што се десило. А десило се да ми је власт све узела. (ПСС! – Улазак у политику грешка).

Кариће у јавности ”бије глас” да су увек блиски с властима. Три пута се огледао у политици и сва три пута се, по властитом признању, провео као ”бос по трњу”. Најчешће се спомиње ”кафа код комшије”, односно чињеница да је моја вила на Дедињу била тик уз резиденцију Слободана Милошевића. Испредале су се најфантастичније приче. Неспорно је да смо били комшије и није остало само на „испијању кафе“. Успостављене се и многе друге везе. Пре свега фамилија Карић била је у добрим односима са Милошевићевом супругом Мирјаном Марковић.

– У политику сам увек улазио – од Анте Марковића до данас – не да би се бавио тим послом, него сам био принуђен да пробам нешто да урадим на поправљању пословног амбијента и услова пословања за мале породичне компаније. И само због тога. 

На пример, Анти Марковићу сам предложио да направи Савез реформских снага Југославије. Рекао сам му да је потребно формирати партију да би се спасила држава јер све пропада. Почињу грађански ратови, ми идемо у пакао. И то не национална, него само реформска партија са огранцима у свакој југословенској републици. Циљ је био да се избегну ратови и победи економија и разум. Каже ми Анте Марковић да је то врло интересантан предлог и замоли ме да то ставим на папир. Писмо програма за Анте Марковића је писао др Милан Митровић, а према мојим инструкцијама. Однесем Анти, а он позове Ацу Митровића, потпредседника Савезног извршног већа и покаже му програм. Онда Аца зове мене и каже: ”Долази одмах”. Њему је идеја била фантастична. И у јулу 1990. године основан је Савез реформских снага Југославије.

Али, заборавио сам тада да тајне службе добро раде свој посао. Зове ме Слоба Милошевић, то је било годину дана после његовог говора на Газиместану и пита: ”Шта ви то радите?” И преприча ми цео мој разговор с Антом Марковићем. Кажем да то није тачно и почнем да се вадим да нисам то рекао, а Слоба узме папир: ”Ево ти, прочитај. Ко је ово рекао, ти или ја? Ти њему дајеш идеју. Ја правим Србију. Правим другу државу. А ти радиш против мене”. Ја му кажем да, напротив радим добру ствар јер желим да очувам државу. А он ми одговори: ”Немој да се бавиш с тим, иначе ја морам другачије да се понашам према теби. Ми вас са Косова поштујемо, ви чините добра дела, дали смо вам Седмојулску награду. Али ово не смеш да радиш, Анте Марковић је издајник, непријатељ српског народа”. Кажем Слоби да ћу све да пренесем Анти Марковићу, а он ме испрати: ”Слободно му реци. Иди и све му реци што сам ти ја казао. И поручи му да ће да заврши у затвору”. Одем ја код Анте и све му испричам, а он каже: ”Много си се добро држао” и покаже ми стенограм мог разговора са Слобом који је снимала војна обавештајна служба.

У време владавине Слободана Милошевића отворено сам, не једном, рекао да нећу да финансирам Милошевићеву Социјалистичку партију Србије. И поред таквог мог става, у време санкција добио сам да водим Министарство без портфеља у влади Мирка Марјановића. Задатак ми је био да доведем стратешке партнере за 86 највећих српских предузећа која су требала да се приватизују по посебном програму Владе Србије. За три месеца довео сам највеће међународне партнере. Чим се завршило бомбардовање Србије напустио сам Владу. Иначе зграда Владе Републике Србије изнутра је била потпуно срушена.  

С Мирјаном Марковић упознао ме Душан Митевић. Чим сам ушао у њену канцеларију, приметио сам на зиду Титов портрет и рекао: ”Титова слика. Свака част. То поштујем”. А после демократских промена у Србији, у периоду 2004-2006. година, доживео сам невиђену политичку хајку на мене и нашу породицу и  компанију. После фантастичног изборног резултата и хајке власти која је затим уследила био сам спреман да свој Покрет снага Србије прикључим Демократској странци Србије и изађем из тог посла, али то ипак нисам урадио. 

Зелена салата као метафора породичног бизниса у области пољопривреде – слоган и симбол кампање Богољуба Карића за председничке изборе у СрбијиРезултат слика за богољуб карић салата

Сарадња с властима увек интригира јавност. А питам ја ту јавност како је могуће направити један велики пројекат било где у свету без блиске сарадње са властима? Шта је била Флорида? Мочвара. Ту мочвару је група америчких предузимљивих људи претворила у чудо. Да је власт, савезна администрација, хтела да минира тај пројекат, могла је. 

Покрет Снага Србије био је стварно замишљен као покрет који је од Србије требало да направи земљу која ради, гради и рађа. Зато је врло брзо по оснивању Покрета пришло је том покрету више десетина локалних партија које су пришле нама као колективно учлањење, а да ништа нису тражили заузврат. Просто су веровали да ми представљамо чврст програм развоја Србије. 

Наш програм је био врло разумљив свима, јасан и прихватљив иако је усвојен 2009. године. Он је модеран и данас актуелан.

C:\Users\Dunja\AppData\Local\Temp\FineReader11\media\image1.jpeg

Програм Покрета снага Србије – Богољуб Карић

„Покрет снага Србије-БК“ је формиран да својим програмским опредељењем и практичним политичким делањем оствари промене у политичком и економском систему који ће омогућити да држава Србија стане уз раме европским земљама. Покрет је отворен за све грађане Србије, који подржавају Програм ове политичке организације и који својим личним, политичким ангажовањем желе допринети стварању друштвеног мира и благостања у Србији.

Будућа Србија каквој тежимо биће Србија обнове свих значајних вредности традиционалне српске државе којој ће бити придодате карактеристике савремених држава, тако да ће Србија бити модерна, а то значи рационална, правна и демократска, речју, држава правде и достигнућа.

Приоритетни задаци политичког делања Покрета снага Србије јесте успостављање услова за развој демократије у Србији. У том смислу ће:

Циљеви и вредности за које се покрет залаже: будућа Србија – модерна држава

Темељ модерне државе Србије биће нова уставна решења јавно и парламентарно разматран и финализиран, а демократском процедуром усвајан од стране грађана Србије. Нов Устав треба да обезбеди функционисање државе као рационалне, демократске и ефикасне институције.

Србија за коју се залажемо биће држава српског народа и свих равноправних грађана који живе у њој, без обзира на пол, расу, национално, верско, политичко или неко друго опредељење. Националним мањинама гарантоваће се сва права која уживају у најсавременијим демократским државама.

Покрет ће константно бринути о примени Универзалне декларације УН о људским правима и слободама. У свим случајевима њеног кршења Покрет ће реаговати правовремено и јавно. Србија не сме бити држава прогањаних, обесправљених, угрожених, дискриминисаних, лажно или полуистинито информисаних грађана. Залагаћемо се за отварање свих тајних досијеа и поништење свих нелегално и нелегитимно донетих закона, декрета, и одлука послератне монопартијске власти којима су појединци у Србији неосновано политички дискриминисани, протеривани са својих огњишта, забрањивано им је да се врате у своју земљу или им је на различите начине одузимана имовина. Степен обезбеђења и заштите људских права и слобода биће мерило успешности развоја демократије у Србији.

Србија мора постати истински правна држава са независном трипартитном влашћу: парламентарном, извршном и судском, која ће обезбедити да сви грађани Србије, без обзира на пол, веру, нацију или политичку припадност, буду изједначени пред законом. Демократска Србија за коју се залаже Покрет обезбедиће слободни и јавни парламентарни живот у Скупштини Србије који континуирано мора одражавати изборну вољу грађана Србије при доношењу закона и одговарајућих правних одлука. Правосудни систем почиваће на законима који ће начином избора судија и финансирањем судијске дужности обезбедити судијама независност, самосталност и сталност у раду.

Штампа и медији биће слободни, одговорни и независни.

Покрет се залаже, а по уласку у власт обезбедиће услове, да за изборе у Србији наши држављани могу формално и практично гласати у земљи привременог боравка. Статус наших сународника из расејања биће уставом дефинисан, тако да они могу имати равноправно учешће у политичком, управном и привредном животу матице. Континуирана брига о нашима у расејању, посебно о културној, језичкој и верској едукацији младих, биће један од приоритетних задатака модерне Србије.

Покрет ће се залагати за ефикасно добијање држављанства Србије, како за наше сународнике у расејању, тако и за бројне избеглице из бивше Југославије у Србији. Тај рок треба да буде максимално 30 дана од предаје прописане документације. Будућа Србија поштоваће вољу избеглица у избору места живљења: залагаће се за њихов безбедан повратак, живот и егзистенцију у ранијем месту живљења или за обезбеђење нормалних услова за њихов живот у Србији.

Покрет је против било чијих и на било ком месту спроведених етничких чишћења. После убиства нема већег злочина од присиљавања људи да мењају веру, националност, језик или место живљења. Насилне сеобе су својеврсни геноцид.

Покрет ће посебно инсистирати на праву грађана да живе у здравој животној и радној средини. То је наша обавеза и према генерацијама које тек долазе. Србија мора имати стратегију контроле и одржавања животне средине, што значи да није довољно само потписати и ратификовати одговарајуће конвенције и правила, већ се морају континуирано стварати услови да се тим документима преузете обавезе и спроводе. Покрет ће пружати политичку и стручну подршку свим покретима и удружењима која се боре за заштиту животне средине.

Територијална организација модерне државе Србије биће децентрализована на регионалном принципу и са високим степеном локалне самоуправе. Обезбедиће се услови за доследну примену Европске повеље о локалној самоуправи тако да ће територијална организација модерне Србије функционисати на три основна нивоа: државни, регионални и локални. Региони ће бити територијалне јединице са високим степеном аутономије у економском, кадровском и културном погледу а општине ће добити проширене надлежности како би грађани највећи број својих свакодневних проблема могли решити у месту живљења.

Нећемо дозволити да Србија остане једина држава у Европи у којој локална самоуправа није власник имовине коју користи. Регије не могу имати државотворне атрибуте.

Спољна политика Покрета

Покрет ће се залагати да Србија води спољну политику која је више никад неће довести у сукоб посебно са ЕУ и Америком. Морају се правити мостови сарадње са свим државама из којих Србија може остварити сопствени интерес. Приоритет треба да буде у интензивној регионалној сарадњи са суседима из којих треба стварати услове за што брже укључење у европске интеграције, чланство у ЕУ и што бољу сарадњу у оквиру Партнерства за мир. Традиционална и чврста сарадња са Русијом и Кином мора се подићи на стратешки ниво, унапређење односа са Европском Унијом, као и Индијом, Бразилом, Египтом, Аргентином и државама Покрета несврстаних треба да употпуне модерну српску дипломатију која ће омогућити Србији да буде и на западу и на истоку.

Покрет ће захтевати израду новог Закона о дипломатској служби који треба да обезбеди рационалност и стручност у организовању ове значајне државне службе, јер су непотизам и партијско-олигархијски интереси већ дуже време главна сметња њеној модернизацији и ефикасности.

Однос према Косову и Метохији

И када би се Америка одрекла Тексаса, Француска Корзике, Шпанија Баскије или Аустрија Корушке, Србија се никада не сме одрећи своје Старе Србије, тј. Косова и Метохије. Дакле, садашње стање на КИМ за нас је привремено а српска дипломатија треба да чини све што је у њеној моћи да такво стање не буде легитимизовано.

Захтеваћемо и даље да велике силе, САД, Русија и ЕУ, ургентно приме у чланство ЕУ све земље Западног Балкана, дакле и Србију са обе покрајине. На тај начин спласнуле би међунационалне тензије а Срби и Албанци окренули би се решавању заједничких, највећих проблема, а то су сиромаштво и енормна незапосленост. Борбом за Косово и Метохије у границама Србије, а на основу територијалне организације Србије заснованој на основним принципима Европске повеље о локалној самоуправи, ми чувамо мир и стабилност Европе на и света.

Државно уређење – државна управа

Модерна држава може ефикасно функционисати само ако има образовану, квалитетно опремљену, добро плаћену и одговорну државну управу. Приоритетни задатак Покрета биће рационализација њеног састава на свим нивоима и онемогућавање наставка партијског на уштрб стручног кадрирања.

Покрет ће се залагати за професионалну војску која је модернизована и у броју како је то решено у савременим европским државама. Неправду која је учињена према хиљадама прерано пензионисаних, и на друге начине занемарених официра и подофицира, настојаћемо да исправимо кроз ургентно решавање њиховог статуса као државне бриге о стручним војним кадровима.

Србија још увек нема модеран, квалитетан систем образовања који производи способне кадрове за обезбеђење прогреса привреде, државе и њених грађана. Учинићемо све да се унапреди квалитет система образовања и да се он усклади са потребама тржишта рада и друштва у целини. Србија је потписник Болоњске конвенције а наш је задатак да се боримо и за примену те конвенције у образовном програму Србије.

Србија мора усвојити системске мере за стимулисање науке, даровитих људи, афирмисаних културних радника и спортиста. Желимо државу достигнућа а не привилегија, јер стимулисањем, уважавањем и поштовањем најбољих, обезбедићемо сигурност и за мање даровите.

Борба против корупције

Корупција је проблем нашег друштва. Висок је степен њене изражености у разним областима. Корупција је системска, утемељена чак и у врху власти, њених служби и органа на свим нивоима. Само се може системским мерама санирати и искоренити. Како би се одлучно кренуло у решавање овог приоритетног задатка Покрет ће инсистирати на следећем:

– да Србија приоритетно почне са утемељењем правне државе,

– да се усвоје одавно обећавани адекватни закони: о денационализацији, о својинским односима, о заштити ино-улагања, о  јавној својини, о планирању и изградњи, као и о доступности информација,

– да се обезбеде услови и аутономија рада контролних државних органа,

– да се ограничи право коришћења имунитета,

– да се изради правилник о понашању и одговорности државних службеника и сл.

Покрет ће посебно инсистирати и на организовању систематског развијања свести о неопходности моралног поступања. Системом школског образовања и породичног васпитања настојаћемо да се у Србији, посебно код млађих генерација, развија свест: да не треба желети и успети преко моћи, мимо закона и изнад могућности. Тиме желимо створити услове за елиминацију најопаснијег вида корупције-трговину утицајем.

Економија и запошљавање

Основни циљ економског програма Покрета јесте у изградњи модерне државе Србије са ефикасним системом који успева да динамизира привредни раст и унапређује благостање, односно бољи живот грађана. Основу тог економског система чиниће приватна својина, ревитализована производња, посебно пољопривредна и примарна, снажно стимулисан креативни и иноваторски рад, као и континуирани подстицај развоју предузетништва, малих и средњих предузећа, нарочито породичног бизниса. Покрет, ревитализацију привреде сматра задатком изнад свих задатака, без чијег адекватног решења није могуће направити било какав озбиљан, значајан помак ни у једном другом сегменту друштва. Тај задатак је у стању да уради једино влада у чијем су саставу стручни људи који су практично потврдили своје вредности пре него што су почели да се баве политиком.

Покрет би спољнотрговинско пословање либерализовао све до мере која не угрожава националну економију. На унутрашњем плану обезбедила би се пуна тржишна либерализација и онемогућило би се стварање монопола.

Покренућемо поступке за уставно лимитирање државног захватања из привреде и предузетништва и те захвате желимо свести на меру од 28- 32% како се чини у свим модерним државама. Паралелно са растерећењем привреде од непотребних, паразитских издатака, предузећемо неопходне поступке за смањивање енормне јавне потрошње како би се она свела на разумну меру у односу на државни буџет (20-25%). Европа не жели у свом друштву расипнике и оне који троше више него што зарађују, на нам је и један од најважнијих предуслова за пријем у чланство ЕУ, управо смањење јавне потрошње, односно рационално државно понашање и управљање.

Желимо зауставити распродају преосталих националних, стратешких ресурса и профитабилних предузећа. Захтеваћемо преиспитивање сумњиво спроведених приватизација и јавно обелодањивање и санкционисање одговорних. Настојаћемо да се стопира трансфер новца од спроведених приватизација у буџет Србије и усмери у привредни развој, подстицај производње и извозних послова, као и за ревитализацију пензионог фонда.

Покрет ће инсистирати на повратку у Србију незаконски отуђених и изнетих пара пореских обвезника. Заложићемо се за отварање државне предузетничко-развојне банке кроз коју би се та, повраћена средства користила за дугорочне, нискокаматне кредите и друге стимулације малим и средњим предузећима, породичним фирмама и фармама. Спровешће се корените промене на финансијском тржишту, посебно у области банкарства, како би се повратило поверење грађана у банке и како би банке дале пуни допринос ревитализацији привреде и стимулацији предузетништва.

Пореска и кредитна политика, коју би Покрет покренуо, биле би првенствено у функцији привредног развоја и профитабилног пословања. Усвојио би се сет нових закона којима се обезбеђује смањење јавне потрошње, стимулација производње, предузетништва и обављање извозних послова. Суштина пореске политике била би у значајном смањењу пореских основа а повећању броја пореских обвезника. На тај начин легализовао би се велики број послова који данас припадају сфери сиве економије, чиме би се отворио простор повећању запослености, повећању државног буџета, и толико неопходном уравнотежењу спољнотрговинског пословања Србије. Србија има нпр. око 12 милиона квадратних метара слободног и неискоришћеног пословног простора; тај простор највећим делом може се ставити на располагање младим, креативним предузетницима, без накнаде у разумном периоду, и они би тиме добили велики стимуланс да уђу у бизнис, запосле најмање себе и постану нови порески обвезници.

Будућа Србија мора елиминисати и даље присутне велике административне и финансијске потешкоће и препреке са којима се грађани суочавају кад отварају и региструју предузећа или кад настоје користити расположиве субвенције, финансијске стимулансе и друге предузетничке и банкарске повољности.

Пољопривреда

Ако се за привреду Србије оправдано говори да је скоро пред банкротом, Покрет сматра да је пољопривреда њена основна полуга која је из тог стања може извући. Због тога пољопривреду треба ставити на здраве ноге, да она постане темељ наше привредне куће, над којом ћемо затим успешно развијати индустрију и то ону, за коју пре свега имамо сировине у земљи, и са којом можемо бити конкурентни у свету. Коренитим променама у пољопривреди, највећој нашој фабрици под отвореним небом, могуће је у петогодишњем циклусу обезбедити да Србија произведе довољно здраве и јефтине хране да задовољи потребе својих грађана и да се од извоза вишка пољопривредних производа може купити све оно што се у Србији не може произвести.

Покрет би као приоритетно учинио да се из државног буџета сваке године у поменутом петогодишњем циклусу повећају издвајања за пољопривреду, посебно за стимулисање пољопривредне производње, у износу за 3-4%, како би се достигао европски ниво од 15-20%. Садашња издвајања су више него мизерна, и износе око 3%, а што је најмањи износ од свих европских држава. Захтеваћемо и да све јединице локалне самоуправе, у којима постоје услови за развој пољопривреде, оформе локални аграрни буџет.

Учинићемо све да се преиспитају досадашње распродаје земље и стопирају даља стварања српских латифундиста. Просек поседа пољопривредних произвођача у Србији од 2,8 хектара државним интервенцијама мора се повећати како би се приближио европском просеку од 18,5 хектара. Држава која третира пољопривреду као стратешку привредну и националну грану мора се обавезати на финансирање неопходних пољопривредних радњи за подизање пољопривредних култура, организовани и стручни надзор над пољопривредом, као и на гаранцију откупа пољопривредних производа.

Покрет ће инсистирати на поједностављењу административних потешкоћа код регистрације пољопривредних газдинстава и на коначном усвајању одговарајућег закона о сеоским задругама. Задругарство је одржало српско село и српску нацију између два светска рата а задруге пољопривредних произвођача у најразвијенијим државама Европе и дан данас се старају о решавању 80-90% потребштина пољопривредника. Србија мора повратити и обновити значај и улогу задруга за сопствени аграр и живот на селу.

Будућа Србија ургентним мерама мора зауставити демографски егзодус са села. Обавеза је Покрета да се континуирано залаже за стимулисање опстанка и квалитета живљења на селу. У том смислу ефикасније се мора решавати питање пензионог и здравственог осигурања за пољопривреднике, питање унапређења развоја инфраструктуре села а Покрет ће инсистирати и на издвајању посебних доприноса и додатака за живот пољопривредника у планинским и слабо насељеним сеоским срединама. Пољопривредницима би била обезбеђена пристојна старосна пензија, коју би жене стицале са 55 а мушкарци са 60 година.

Социјална политика

Ревитализована привреда са пољопривредом у основи, стимулисано и профитабилно предузетништво, функционалан банкарски систем који подстиче и помаже развој домаће привреде и националне економије, као и адекватни порески и други закони, створиће услове за повећање државног буџета из кога ће се финансирати несметани развој независног и квалитетног школства, науке, културе и спорта као и комплетна обнова пензионог и здравственог фонда.

Научници, иноватори и сви даровити, посебно млади грађани, биће посебно стимулисани за свој рад, а у школама ће се са борбе за просек прећи на залагање за квалитет и подстицање најбољих. Само најбољи и најуспешнији могу створити богату Србију у којој ће пристојан живот имати сви грађани Србије.

Циљ нашег социјалног програма је да Србија постане држава социјалне правде која ће свим својим грађанима обезбедити бесплатно основно и средње школско образовање и здравствено осигурање. Факултетско образовање биће такође бесплатно према могућностима државе, а обавезно за оне који су успешно завршили претходно образовање и редовно и квалитетно у извршавању студентске наставне обавезе. Држава коју намеравамо градити утврдиће минимални социјално-егзистенцијални износ који ће бити гарантован свима који су, не својом вољом, без запослења. То исто утврдило би се и кад су у питању хендикепиране особе, с тим што би они имали предност код запошљавања у администрацији. Покрет ће инсистирати да се посебна пажња при изградњи објеката и станова обрати на прилагођавање хендикепираним особама.

Државном пензионом фонду треба вратити одузету имовину и покренути поступке за његову ревитализацију кроз преиспитане и новоспроведене приватизације. Покрет има намеру да интензивира поступке за стимулисање приватне иницијативе и конкурентности у пензионо-здравственој и осигуравајућој сфери како то већ функционише на задовољство здравствених осигураника и пензионера у најразвијеним европским државама. Желимо да повећана конкуренција доведе и до унапређења квалитета лечења а да бројност хоспитализованих пацијената и решених случајева буде критеријум који ће одређивати ко може бити способан да опстане у тој делатности.

Србија мора потписати и створити услове за примену Европске социјалне повеље и Римске повеље којом се гарантује заштита права свих пацијената којима је потребно лечење. Будућа Србија имаће европске стандарде радног времена и услове за стицање заслужене пензије.

Наталитет, породица, положај жена

С обзиром на драстичан пад наталитета Покрет има приоритетну обавезу да захтева и избори се за формирање државног фонда за подстицај рађања, бригу о мајкама и породици. Трудничко боловање мора бити у износу од 100%, државна накнада мора бити обезбеђена за свако новорођено дете, а породице са троје и више деце имале би посебан новчани стимуланс. Дечја храна, одећа и опрема морају се ослободити државних дажбина. Мајке са више деце би имале предност при запошљавању, јер је материнство све, само не мана.

Статус жене у Србији мора бити не само материјално него и етички унапређен. Захтеваћемо корекције одговарајућих закона и ефикасније санкције за злостављање и неравноправност према женама у свим сферама нашег друштва. Родна равноправност је за Покрет основно људско право и предуслов дугорочног друштвеног прогреса. Због тога ћемо инсистирати на реализацији најновијих ставова Савета Европе да се у државама чланицама усвоје квоте од најмање 40% представника сваког пола у саставу скупштина, влада, државних органа, органа политичких партија, државних медија… 

У парламенту Србије мора се усвојити државна стратегија ради реализације нове демографске политике са којом ће се трајно заштитити породица, наталитет и виталност нације. 

Морална и духовна обнова Србије

Без моралне и духовне обнове неће бити толико потребне опште обнове и стварања модерне државе Србије. Један од најважнијих задатака у том смислу биће да се наше друштво припреми и оспособи за стварање и неговање правих вредности. Покрет инсистира да се у Србији коначно учини крај непотизму и негативној кадровској селекцији, јер су подобни, подани, лицемерни и аморални опустошили Србију и довели је на најнижи степен општег стања у њеној историји.

Будућа Србија не сме бити држава монопола ни у једној сфери, њена будућност је извесна само ако буде држава модерних достигнућа и стратешких циљева.

Из школских и наставних програма потпуно треба избацити политиканство и идеологију. Школе ће стварати слободно мислеће грађане који се васпитавају у високо моралном духу залагања за успех, љубав, међусобну толеранцију и поштовање саговорника и сарадника, правдољубивост и спремност на признање права на грешку и опроштај. Универзитет мора постати центар слободног, умног размишљања и фабрикације слободно мислећих, најстручније образованих стручњака и интелектуалаца, усмерених и опредељених да се једино квалитетом знања, умећа и уложеног труда стичу позиције и одговарајући статус у друштву.

Покрет ће велику пажњу посветити стварању услова за неопходну ревитализацију статуса Српске православне цркве и омогућиће пуну слободу њених активности као и повраћај одузете јој имовине и добара. Покрет ће се залагати за равноправно поштовање верских активности и празника свих конфесија у Србији.

За остваривање својих програмских циљева Покрет ће се борити активним и континуираним политичким делањем, а биће као странка отворен за све грађане Србије у матици и расејању, без обзира на њихову националну припадност, вероисповест или степен образовања.
Покрет ће увек бити спреман за сарадњу са невладиним организацијама и удружењима, независним синдикатима, угледним породицама и грађанима, као и за политичка удруживања са свим демократским странкама са сличним циљевима а посебно кад то национални и државни интерес захтева. 

Спољна политика Покрета

Покрет ће се залагати да Србија води спољну политику која је више никад неће довести у сукоб посебно са ЕУ и Америком. Морају се правити мостови сарадње са свим државама из којих Србија може остварити сопствени интерес. Приоритет треба да буде у интензивној регионалној сарадњи са суседима из којих треба стварати услове за што брже укључење у европске интеграције, чланство у ЕУ и што бољу сарадњу у оквиру Партнерства за мир. Традиционална и чврста сарадња са Русијом и Кином мора се подићи на стратешки ниво, унапређење односа са Европском Унијом, као и Индијом, Бразилом, Египтом, Аргентином и државама Покрета несврстаних треба да употпуне модерну српску дипломатију која ће омогућити Србији да буде и на западу и на истоку.

Покрет ће захтевати израду новог Закона о дипломатској служби који треба да обезбеди рационалност и стручност у организовању ове значајне државне службе, јер су непотизам и партијско-олигархијски интереси већ дуже време главна сметња њеној модернизацији и ефикасности.

Однос према Косову и Метохији

И када би се Америка одрекла Тексаса, Француска Корзике, Шпанија Баскије или Аустрија Корушке, Србија се никада не сме одрећи своје Старе Србије, тј. Косова и Метохије. Дакле, садашње стање на КИМ за нас је привремено а српска дипломатија треба да чини све што је у њеној моћи да такво стање не буде легитимизовано.

Захтеваћемо и даље да велике силе, САД, Русија и ЕУ, ургентно приме у чланство ЕУ све земље Западног Балкана, дакле и Србију са обе покрајине. На тај начин спласнуле би међунационалне тензије а Срби и Албанци окренули би се решавању заједничких, највећих проблема, а то су сиромаштво и енормна незапосленост. Борбом за Косово и Метохије у границама Србије, а на основу територијалне организације Србије заснованој на основним принципима Европске повеље о локалној самоуправи, ми чувамо мир и стабилност Европе на и света.

Државно уређење – државна управа

Модерна држава може ефикасно функционисати само ако има образовану, квалитетно опремљену, добро плаћену и одговорну државну управу. Приоритетни задатак Покрета биће рационализација њеног састава на свим нивоима и онемогућавање наставка партијског на уштрб стручног кадрирања.

Покрет ће се залагати за професионалну војску која је модернизована и у броју како је то решено у савременим европским државама. Неправду која је учињена према хиљадама прерано пензионисаних, и на друге начине занемарених официра и подофицира, настојаћемо да исправимо кроз ургентно решавање њиховог статуса као државне бриге о стручним војним кадровима.

Србија још увек нема модеран, квалитетан систем образовања који производи способне кадрове за обезбеђење прогреса привреде, државе и њених грађана. Учинићемо све да се унапреди квалитет система образовања и да се он усклади са потребама тржишта рада и друштва у целини. Србија је потписник Болоњске конвенције а наш је задатак да се боримо и за примену те конвенције у образовном програму Србије.

Србија мора усвојити системске мере за стимулисање науке, даровитих људи, афирмисаних културних радника и спортиста. Желимо државу достигнућа а не привилегија, јер стимулисањем, уважавањем и поштовањем најбољих, обезбедићемо сигурност и за мање даровите.

Борба против корупције

Корупција је проблем нашег друштва. Висок је степен њене изражености у разним областима. Корупција је системска, утемељена чак и у врху власти, њених служби и органа на свим нивоима. Само се може системским мерама санирати и искоренити. Како би се одлучно кренуло у решавање овог приоритетног задатка Покрет ће инсистирати на следећем:

– да Србија приоритетно почне са утемељењем правне државе,

– да се усвоје одавно обећавани адекватни закони: о денационализацији, о својинским односима, о заштити ино-улагања, о  јавној својини, о планирању и изградњи, као и о доступности информација,

– да се обезбеде услови и аутономија рада контролних државних органа,

– да се ограничи право коришћења имунитета,

– да се изради правилник о понашању и одговорности државних службеника и сл.

Покрет ће посебно инсистирати и на организовању систематског развијања свести о неопходности моралног поступања. Системом школског образовања и породичног васпитања настојаћемо да се у Србији, посебно код млађих генерација, развија свест: да не треба желети и успети преко моћи, мимо закона и изнад могућности. Тиме желимо створити услове за елиминацију најопаснијег вида корупције-трговину утицајем.

Економија и запошљавање

Основни циљ економског програма Покрета јесте у изградњи модерне државе Србије са ефикасним системом који успева да динамизира привредни раст и унапређује благостање, односно бољи живот грађана. Основу тог економског система чиниће приватна својина, ревитализована производња, посебно пољопривредна и примарна, снажно стимулисан креативни и иноваторски рад, као и континуирани подстицај развоју предузетништва, малих и средњих предузећа, нарочито породичног бизниса. Покрет, ревитализацију привреде сматра задатком изнад свих задатака, без чијег адекватног решења није могуће направити било какав озбиљан, значајан помак ни у једном другом сегменту друштва. Тај задатак је у стању да уради једино влада у чијем су саставу стручни људи који су практично потврдили своје вредности пре него што су почели да се баве политиком.

Покрет би спољнотрговинско пословање либерализовао све до мере која не угрожава националну економију. На унутрашњем плану обезбедила би се пуна тржишна либерализација и онемогућило би се стварање монопола.

Покренућемо поступке за уставно лимитирање државног захватања из привреде и предузетништва и те захвате желимо свести на меру од 28- 32% како се чини у свим модерним државама. Паралелно са растерећењем привреде од непотребних, паразитских издатака, предузећемо неопходне поступке за смањивање енормне јавне потрошње како би се она свела на разумну меру у односу на државни буџет (20-25%). Европа не жели у свом друштву расипнике и оне који троше више него што зарађују, на нам је и један од најважнијих предуслова за пријем у чланство ЕУ, управо смањење јавне потрошње, односно рационално државно понашање и управљање.

Желимо зауставити распродају преосталих националних, стратешких ресурса и профитабилних предузећа. Захтеваћемо преиспитивање сумњиво спроведених приватизација и јавно обелодањивање и санкционисање одговорних. Настојаћемо да се стопира трансфер новца од спроведених приватизација у буџет Србије и усмери у привредни развој, подстицај производње и извозних послова, као и за ревитализацију пензионог фонда.

Покрет ће инсистирати на повратку у Србију незаконски отуђених и изнетих пара пореских обвезника. Заложићемо се за отварање државне предузетничко-развојне банке кроз коју би се та, повраћена средства користила за дугорочне, нискокаматне кредите и друге стимулације малим и средњим предузећима, породичним фирмама и фармама. Спровешће се корените промене на финансијском тржишту, посебно у области банкарства, како би се повратило поверење грађана у банке и како би банке дале пуни допринос ревитализацији привреде и стимулацији предузетништва.

Пореска и кредитна политика, коју би Покрет покренуо, биле би првенствено у функцији привредног развоја и профитабилног пословања. Усвојио би се сет нових закона којима се обезбеђује смањење јавне потрошње, стимулација производње, предузетништва и обављање извозних послова. Суштина пореске политике била би у значајном смањењу пореских основа а повећању броја пореских обвезника. На тај начин легализовао би се велики број послова који данас припадају сфери сиве економије, чиме би се отворио простор повећању запослености, повећању државног буџета, и толико неопходном уравнотежењу спољнотрговинског пословања Србије. Србија има нпр. око 12 милиона квадратних метара слободног и неискоришћеног пословног простора; тај простор највећим делом може се ставити на располагање младим, креативним предузетницима, без накнаде у разумном периоду, и они би тиме добили велики стимуланс да уђу у бизнис, запосле најмање себе и постану нови порески обвезници.

Будућа Србија мора елиминисати и даље присутне велике административне и финансијске потешкоће и препреке са којима се грађани суочавају кад отварају и региструју предузећа или кад настоје користити расположиве субвенције, финансијске стимулансе и друге предузетничке и банкарске повољности.

Пољопривреда

Ако се за привреду Србије оправдано говори да је скоро пред банкротом, Покрет сматра да је пољопривреда њена основна полуга која је из тог стања може извући. Због тога пољопривреду треба ставити на здраве ноге, да она постане темељ наше привредне куће, над којом ћемо затим успешно развијати индустрију и то ону, за коју пре свега имамо сировине у земљи, и са којом можемо бити конкурентни у свету. Коренитим променама у пољопривреди, највећој нашој фабрици под отвореним небом, могуће је у петогодишњем циклусу обезбедити да Србија произведе довољно здраве и јефтине хране да задовољи потребе својих грађана и да се од извоза вишка пољопривредних производа може купити све оно што се у Србији не може произвести.

Покрет би као приоритетно учинио да се из државног буџета сваке године у поменутом петогодишњем циклусу повећају издвајања за пољопривреду, посебно за стимулисање пољопривредне производње, у износу за 3-4%, како би се достигао европски ниво од 15-20%. Садашња издвајања су више него мизерна, и износе око 3%, а што је најмањи износ од свих европских држава. Захтеваћемо и да све јединице локалне самоуправе, у којима постоје услови за развој пољопривреде, оформе локални аграрни буџет.

Учинићемо све да се преиспитају досадашње распродаје земље и стопирају даља стварања српских латифундиста. Просек поседа пољопривредних произвођача у Србији од 2,8 хектара државним интервенцијама мора се повећати како би се приближио европском просеку од 18,5 хектара. Држава која третира пољопривреду као стратешку привредну и националну грану мора се обавезати на финансирање неопходних пољопривредних радњи за подизање пољопривредних култура, организовани и стручни надзор над пољопривредом, као и на гаранцију откупа пољопривредних производа.

Покрет ће инсистирати на поједностављењу административних потешкоћа код регистрације пољопривредних газдинстава и на коначном усвајању одговарајућег закона о сеоским задругама. Задругарство је одржало српско село и српску нацију између два светска рата а задруге пољопривредних произвођача у најразвијенијим државама Европе и дан данас се старају о решавању 80-90% потребштина пољопривредника. Србија мора повратити и обновити значај и улогу задруга за сопствени аграр и живот на селу.

Будућа Србија ургентним мерама мора зауставити демографски егзодус са села. Обавеза је Покрета да се континуирано залаже за стимулисање опстанка и квалитета живљења на селу. У том смислу ефикасније се мора решавати питање пензионог и здравственог осигурања за пољопривреднике, питање унапређења развоја инфраструктуре села а Покрет ће инсистирати и на издвајању посебних доприноса и додатака за живот пољопривредника у планинским и слабо насељеним сеоским срединама. Пољопривредницима би била обезбеђена пристојна старосна пензија, коју би жене стицале са 55 а мушкарци са 60 година.

Социјална политика

Ревитализована привреда са пољопривредом у основи, стимулисано и профитабилно предузетништво, функционалан банкарски систем који подстиче и помаже развој домаће привреде и националне економије, као и адекватни порески и други закони, створиће услове за повећање државног буџета из кога ће се финансирати несметани развој независног и квалитетног школства, науке, културе и спорта као и комплетна обнова пензионог и здравственог фонда.

Научници, иноватори и сви даровити, посебно млади грађани, биће посебно стимулисани за свој рад, а у школама ће се са борбе за просек прећи на залагање за квалитет и подстицање најбољих. Само најбољи и најуспешнији могу створити богату Србију у којој ће пристојан живот имати сви грађани Србије.

Циљ нашег социјалног програма је да Србија постане држава социјалне правде која ће свим својим грађанима обезбедити бесплатно основно и средње школско образовање и здравствено осигурање. Факултетско образовање биће такође бесплатно према могућностима државе, а обавезно за оне који су успешно завршили претходно образовање и редовно и квалитетно у извршавању студентске наставне обавезе. Држава коју намеравамо градити утврдиће минимални социјално-егзистенцијални износ који ће бити гарантован свима који су, не својом вољом, без запослења. То исто утврдило би се и кад су у питању хендикепиране особе, с тим што би они имали предност код запошљавања у администрацији. Покрет ће инсистирати да се посебна пажња при изградњи објеката и станова обрати на прилагођавање хендикепираним особама.

Државном пензионом фонду треба вратити одузету имовину и покренути поступке за његову ревитализацију кроз преиспитане и новоспроведене приватизације. Покрет има намеру да интензивира поступке за стимулисање приватне иницијативе и конкурентности у пензионо-здравственој и осигуравајућој сфери како то већ функционише на задовољство здравствених осигураника и пензионера у најразвијеним европским државама. Желимо да повећана конкуренција доведе и до унапређења квалитета лечења а да бројност хоспитализованих пацијената и решених случајева буде критеријум који ће одређивати ко може бити способан да опстане у тој делатности.

Србија мора потписати и створити услове за примену Европске социјалне повеље и Римске повеље којом се гарантује заштита права свих пацијената којима је потребно лечење. Будућа Србија имаће европске стандарде радног времена и услове за стицање заслужене пензије.

Наталитет, породица, положај жена

С обзиром на драстичан пад наталитета Покрет има приоритетну обавезу да захтева и избори се за формирање државног фонда за подстицај рађања, бригу о мајкама и породици. Трудничко боловање мора бити у износу од 100%, државна накнада мора бити обезбеђена за свако новорођено дете, а породице са троје и више деце имале би посебан новчани стимуланс. Дечја храна, одећа и опрема морају се ослободити државних дажбина. Мајке са више деце би имале предност при запошљавању, јер је материнство све, само не мана.

Статус жене у Србији мора бити не само материјално него и етички унапређен. Захтеваћемо корекције одговарајућих закона и ефикасније санкције за злостављање и неравноправност према женама у свим сферама нашег друштва. Родна равноправност је за Покрет основно људско право и предуслов дугорочног друштвеног прогреса. Због тога ћемо инсистирати на реализацији најновијих ставова Савета Европе да се у државама чланицама усвоје квоте од најмање 40% представника сваког пола у саставу скупштина, влада, државних органа, органа политичких партија, државних медија… 

У парламенту Србије мора се усвојити државна стратегија ради реализације нове демографске политике са којом ће се трајно заштитити породица, наталитет и виталност нације. 

Морална и духовна обнова Србије

Без моралне и духовне обнове неће бити толико потребне опште обнове и стварања модерне државе Србије. Један од најважнијих задатака у том смислу биће да се наше друштво припреми и оспособи за стварање и неговање правих вредности. Покрет инсистира да се у Србији коначно учини крај непотизму и негативној кадровској селекцији, јер су подобни, подани, лицемерни и аморални опустошили Србију и довели је на најнижи степен општег стања у њеној историји.

Будућа Србија не сме бити држава монопола ни у једној сфери, њена будућност је извесна само ако буде држава модерних достигнућа и стратешких циљева.

Из школских и наставних програма потпуно треба избацити политиканство и идеологију. Школе ће стварати слободно мислеће грађане који се васпитавају у високо моралном духу залагања за успех, љубав, међусобну толеранцију и поштовање саговорника и сарадника, правдољубивост и спремност на признање права на грешку и опроштај. Универзитет мора постати центар слободног, умног размишљања и фабрикације слободно мислећих, најстручније образованих стручњака и интелектуалаца, усмерених и опредељених да се једино квалитетом знања, умећа и уложеног труда стичу позиције и одговарајући статус у друштву.

Покрет ће велику пажњу посветити стварању услова за неопходну ревитализацију статуса Српске православне цркве и омогућиће пуну слободу њених активности као и повраћај одузете јој имовине и добара. Покрет ће се залагати за равноправно поштовање верских активности и празника свих конфесија у Србији.

За остваривање својих програмских циљева Покрет ће се борити активним и континуираним политичким делањем, а биће као странка отворен за све грађане Србије у матици и расејању, без обзира на њихову националну припадност, вероисповест или степен образовања.
Покрет ће увек бити спреман за сарадњу са невладиним организацијама и удружењима, независним синдикатима, угледним породицама и грађанима, као и за политичка удруживања са свим демократским странкама са сличним циљевима а посебно кад то национални и државни интерес захтева. 

Увођење система телекомуникација

Пејџинг систем – „Бел паџет (Bel Pagette)“

Пејџери су били претеча даљинских порука чија је употреба била изузетно корисна за појединце, али и фирме типа болница, пошти и других већих система. 

„Бел паџет“ је прва приватна телекомуникациона компанија не само у нашој земљи већ и у Источној Европи. Основана је у јулу 1990. године, а први пејџинг сигнали су емитовани 9. маја 1991. године. Њу смо основали тако што смо откупили већински пакет акција једне канадске компаније од неколико сувласника. Тиме смо откупили и већинска права управљања већ постојеће фирме под тим називом у Београду. Не само што смо купили постојећу опрему, већ смо је и модернизовали, a такође и задржали највећи број запослених. Резултат слика за bel pagette

Наша визија је била: задржати и унапредити положај лидера на тржишту телекомуникација у домену услуга које пружа. Непрестано побољшавати пословне процесе у циљу остваривања профита. Обезбедити висок ниво задовољења постојећих и антиципираних потреба свих заинтересованих страна, корисника, власника, запослених, партнера и друштва у целини.

„Бел паџет“ као лидер на тржишту пејџинга усмерава своју мисију на пружање: информативних услуга радио везом и телефоном; креирање нових производа и услуга у области телекомуникација; инжењерниг радове и шира експлоатација продајне мреже и других ресурса Бел Паџета (људских, просторних, техничких) за активности других чланица Система.D:\Dokumenta\Desktop\BK internet nove slike\pager.jpg

Пејџинг Центар

Инвестициони радови (инсталација, одржавање и развој): 

Развој пејџинг система: формирање кол центра за контакст са корисницима,   функционално повезивање са компанијом Мобтел, интернет телефонија и др.  

Каталог услуга: 

„Бел Паџет“ је своју историјску улогу бежичне комуникације у делу слања и примања порука на даљину, практично завршио своју мисију развојем, инсталацијом и функционисањем мобилне телефоније – стварањем Мобтела 063.

Интернет провајдинг систем – Еунет БК

Ставарањем и увођењем Интернета, светске информатичке мреже, свет је дефинитивно постао „глобално село”. Преко Интернета свет је закорачио у 21. век, а о могућностима његовог даљег унапређења и ширења области примене, као да још увек нико не може да сагледа границе.EUNET DOO

„Браћа Карић” су у стварање компаније за интернет провајдинг „ЕУнет” ушле у склопу одлуке да компанија прошири услуге у области телекомуникација које би покривале телевизију, мобилну телефонију и Интернет.

„ЕУнет” је први интернет провајдер на нашим просторима. Ми смо потписивањем ексклузивног уговора са „EUnet International” 1995. године постали први и највећи. Од тада, Еунет је водећи ISP (Internet Service Provider), са поузданом мрежном инфраструктуром и највећим бројем корисника.

ЕУнет је ауторизовани дистрибутер и продајни партнер великих светских компанија: SUN, Cisco Systems, ADC Kentrox, Net Manage, Intershop, Acer…

ЕУнет је брзо постао интернет бренд у Србији. Под тим брендом послују две компаније. ЕУнет ДОО је власник тог бренда и YUnet International DOO, при чему је ЕУнет посвећен хостингу и развоју софтвера, а YUnet жичном и бежичном приступу Интернету.

На такмичењу брендова у Србији које је 2007. организовала међународна институција Superbrends, ЕУнет је добио статус супербренда за Србију у категорији Дигиталних медија и Интернета, као једини провајдер у Србији са таквим статусом.

У 2007. години ЕУнет је пружао услуге за преко 200.000 приватних и преко 15.000 пословних клијената. На својим серверима хостује преко 6.500 презентација.

Еунет бренд од свог настанка 1997. године дуги низ година био је синоним за поуздан и квалитетан интернет сервис. Посебан тим задужен за развој софтвера, хостинг сервиса и ИТ решења

Компанија нудио је професионалне услуге и напредне сервисе, међу којима су били:

– Eunet Cloud infrastruktura – закуп хардверских ресурса према потребама пословања корисника

– Професионални mail сервиси – MS Exchange full managed usluga, Cloud mail server…

– Cloud Backup i Disaster Recovery решења за критичне апликације и сервисе

– Web Hosting i registracija domena

– Софтвер као сервис – MS Exchange Hosting, Sharepoint, E2CRM Hosting…

– Изнајмљивање професионалних наменских сервера

– Консалтинг и инжињеринг услуге

– Професионална подршка за стандардне и напредне сервисе

Корисници наших услуга имају свог „личног Account managera“ који води бригу о потребама корисника, као и разматрање њихових притужби, сугестија и идеја. На тај начин корисници се могли обратити, јер смо били доступни 24 часа дневно, 365 дана у години.

Такође смо поседовали најсавременију технику, као и најбољу техничку подршку према корисницима. 

Имали смо преко 20.000 пословних корисника међу којима су компаније свих профила и величина. ЕУнет д.о.о. ишао је у корак са светским трендовима и пратио потребе  клијената у чијим ИТ секторима су виртуелизација, оптимизација и брзи раст количине  ускладиштених података.

Каталог услуга за подсистем интернет сервиса: 

Са гашењем Мобтела 063, односно одузимањем његових фреквенција, продајом Мобтела новом власнику, са одузимањем фреквенције БК Телекому као националне телевизије, у БК Групи је престала потреба за даљим наставком рада ЕУнета који је променио власника.  

Мобилна телефонија – Мобтел 063 

Почетком 90-тих година прошлог века догодило се нешто што је на најбољи могући начин приказало моћ предузетништва и повезало први наш бизнис и гаражу у Пећи, у којој су се производили једноставни плугови и врхунску технологију краја 20. и почетка 21. века, а што је умногоме одредило један од најзначајнијих праваца пословних активности наше породице Карић.  D:\Dokumenta\Desktop\BK internet nove slike\Screenshot 2021-02-12 194740.png

Самим почетком 1990-их година Влада Републике Србије је одлучила да покрене мобилну телефонију. Тај пројекат је сам по себи и технолошки и финансијски тражио висок степен одговорности. 

Знало се да је за реализацију таквог пројекта  потребан инострани партнер који, поред новца, има и менаџерске способности да окупи људе спремне да примене нову технологију и знања. Влада је ушла у преговоре са неколико иностраних фирми из области телекомуникација, али је најбоље услове понудила америчка компанија Communication Group International Ltd. 

У тим преговорима Влада Србије је, као свој оснивачки улог, давала фреквенцију, права за увођење система и та права процењена су на 49% власништва будуће заједничке компаније. Опрему и новац за покретања рада предузећа био је дужан да обезбеди инострани партнер и то је процењено на 51% удела у власништву будућег мешовитог предузећа. Уговор о оснивању мешовитог предузећа је потписало ЈП ПТТ с америчким партнером 1992. године и то је било америчко-српско заједничко улагање. 

Међутим ускоро су почеле да се примењују санкције Уједињених нација и америчка компанија је одустала од учешћа у том пројекту због „више силе“, односно санкција и сложених политичких прилика у Србији и њеном окружењу. Ни једна страна ни домаћа фирма, а контактирани су Генекс, Инекс и Прогрес нису били спремни да учествују у пројекту уместо америчке компаније.

Позвао ме је председник Слободан Милошевић и питао ме је да ли ја могу да преузмем уговор о формирању Мобтела пошто сам већ имао пословање и фирме у иностранству. Он је знао да управо због тих несметаних односа мојих фирми у иностранству у условима санкција да могу и поред свега да набавим опрему коју је требало купити од шведског Ериксона, као и да могу да обезбедим и уложим средства да са наше стране покренем рад мешовитог предузећа. Понуђен ми је идентичан уговор који су имали с Американцима. 

Зграда Аероинжењеринга – седиште Мобтела и БК ТВ

Пре него што сам дао одговор на понуду сазвао сам браћу да се нађено у Београду пошто је Драган био у Москви, Зоран у Бечу, а Сретен у Никозији. Када смо се за пар дана сви окупили, ја сам укратко изложио садржај понуде коју сам добио. 

Одмах сам им рекао да је мобилна телефонија најзначајнији посао који се данас може добити у Србији и да има велику будућност, нуде нам тај посао, нуде нам лиценцу, пројекат морамо да реализујемо за две године, ако не успемо губимо и паре и лиценцу. Завладала је тишина. Обично би у оваквим ситуацијама одмах кренула жучна расправа да ли је посао добар, колико је добар, како га треба одрадити. Овога пута не.

Сви имамо неке тренутке који нам остану у трајном сећању. Ово је био један од таквих тренутака. Посматрао сам их и чекао њихову реакцију. Сретен је шеткао по соби. Драган би озбиљно погледао час једног, час другог, спустио поглед, задубио се у мисли. За то време мене је обузела нека врста језе или треме. Различите мисли су ми пролазиле кроз главу. Сви смо већ имали велико искуство, радили смо крупне послове, навикли да баратамо великим цифрама. Оно по чему је овај посао био изузетан, било је нешто друго. Ово је био посао са државом. 

Међутим, одмах ми је било јасно, не само зато што су ме интересовале модерне технологије и о њима сам више знао од браће да ће мобилна телефонија, па и код нас у Србији за пет до десет година бити један од најпрофитабилнијих послова. Ко у њега први уђе и обезбеди стартну позицији, наравно, под условом да преживи, има велике изгледе да у будућности постане „број један”.

Шта ја уопште тражим у бизнису, ако ћу сада да се уплашим и одустанем? Да ли је посао чист? Чист је! Да ли је ризичан? Ризичан је! Кад смо ми као браћа бежали од ризика? Кад су времена била добра а посао безопасан? Никад! Овај ризик јесте већи од других. Па шта? И посао је заузврат велики. Питам вас хоћемо ли заједно? 

Међутим све наше бојазни и дилеме преломио је Драган. Он је одувек имао у себи ту црту војничко-братовљевске лојалности. Ако си ти одлучио Богољубе, онда смо завршили разговор. Води посао ја те следим. Никад нисам радио ништа слично, не знам шта треба урадити. Ти реци шта, а ја ћу видети како. Што се тиче санкција, препоне и служе да би се прескочиле. Тиме је лед некако пробијен и тек онда је кренуо ‘прави’ разговор, какав је међу нама био уобичајен. Великом пројекту и улагању прикључили су се и Сретен и Зоран. 

Требало је окупити тимове људи. Обавити стотине консултација, од правних до практичних. Повезати се са страним компанијама и људима од знања и поверења. Укратко, требало је испланирати цео посао до најситнијег детаља. А то је нешто у чему смо ми били првоклаасн тим рекавши на тај начин и свој дефинитивни став. Породична одлука је донета и могао сам да потпишем Уговор.

Почели смо преговоре са државом и државним предузећем ЈП ПТТ Србије. После извесног времена компанија БК Траде из Москве закључила је 1994. године са јавним предузећем Поштанско телеграфски саобраћај Србије (ЈП ПТТ Србије) Уговор о оснивању мешовитог предузећа за мобилну телефонију ”Мобтел”. То је био први провајдер мобилне телефоније не само у Србији већ и у овом делу Европе. 

Увезли смо у Србију, не тако једноставно због санкција према СРЈ, најсавременију светску технологију за мобилну телефонију из Шведске. У то време то није имао нико у региону. Ми смо успели да некако и не тако једноставно да увеземо сву опрему. То је било велико изненађење и  шок: одакле опрема у Србији, а уведене су јој изузетно строге међународне санкције. Нормално, приликом увоза те опреме помогла нам је руска администрација јер без њих то не би могли да урадимо. Папиролошки сву ту опрему ми смо куповали за руске компаније не за српске, пошто званично ни Шведска није смела да ту опрему продаје СР Југославији, односно Србији. Нити је знала да то иде у Србију. Ми смо формално узели географску територију негде у Сибиру која је величине Србије и те параметре дали Швеђанима који су на основу тога пројектовали базне станице. Опрема је испоручена у Русију, а ми смо је онда спаковали у шлепере, приказали је као уређаје за информационе системе и рачунаре и довезли преко једне нама суседне земље у Србију. Како је било врло пажљиво камуфлирано успело нам је. 

Уговором је предвиђено да почетни капитал „Мобтела” износи 130 милиона америчких долара. Систем „Браћа Карић – БК Трејд” из Москве, за 51% власништва у мешовитом предузећу, улаже 51.000,00 динара за име почетног оснивачког капитала предузећа и 66.350.000$ као додатног оснивачког капитала, и то 1.000.000$ у новцу, а 65.350.000$ у опреми за мобилну телефонску централу, системе преноса, базне станице, антене, мерне инструменте и рачунарску опрему потребну за функционисање система.

ЈП ПТТ за 49% власништва у „Мобтелу”, улаже 49.000,00 динара на име почетног оснивачког капитала и 63.748.000$ на име додатног оснивачког капитала, од чега 5% у новцу у износу од 6.321.700$, а 44%, односно 57.426.300$ у правима да омогући прикључивање мреже јавне мобилне радио-телефоније на постојећу фиксну мрежу у потребном броју прикључних тачака и омогући да мешовито предузеће лоцира своје уређаје унутар ПТТ просторија, уколико за то постоје могућности.

У односу 51% према 49% оснивачи учествују у деоби добити „Мобтела” и у управљању њиме, с тим да је одредбама оснивачког уговора о квалификованој већини гласова предвиђено да ПТТ може да спречи доношење одређених одлука у „Мобтелу”, иако је мањински оснивач. 

Једна од клаузула Уговора је предвиђала и обавезивала државу да у првих 20 година лиценцу неће добити ниједан други провајдер. Само две године по потписивању уговора с БК трејдом, држава нас присиљава да одустанемо од те клаузуле да би се увео други оператер.

Кад је Мобтел основан његова почетна, оснивачка вредност била је 130 милиона долара, а када је 2006. године продат Норвежанима држава Србија је као мањински акционар инкасирала целу суму од 1,5 милијарди евра. Ето једног од кључних доказа како су Карићи домаћински 12 година управљали Мобтелом. За те године Мобтел је стекао 2,8 милиона претплатника и држави уплатио 1,76 милијарди евра пореза и доприноса. И то говори о пословној политици која је вођена у компанији.

Државом, која је Карићима одузела сувласништво у Мобтелу и 2006. године продала норвешком Теленору, управљале су нове тзв. демократске власти које су већ неколико година господариле и управљале судбином предузећа, државе и народа.  

Развој, активности, пословање и организација Мобтела

Мобтел Србија БК – ПТТ као заједничко предузеће БК Трејда и ЈП ПТТ основан је 15. априла 1994. године и то као заједничко предузеће за увођење јавног мобилног радио-телефонског система у Републици Србији и уписан у Судски регистар под називом: “Србија БК -ПТТ Мобилна телекомуникациона компанија” ДОО, са седиштем у Београду Таковској улици у згради ПТТ-а.

У првој години пословања Мобтел је обезбедио 50.000 нових претплатника да би се 1998. тај број утростручио и износио 150.000 корисника; 1999. године 355.000 корисника, а 2000. 765.000 корисника. Повећање броја корисника из године у годину не би могло да се оствари без повећања покривености територије и становништва 063 сигналом. 

Покривеност територије и становништва 063 сигналом (1998-2000) и број запослених у компанији

1998.1999.2000.
Покривеност територије40%50%85%
Покривеност становништва60%70%92%
Број запослених206315422

Визија компаније оријентисана је ка томе да МОБТЕЛ задовољава како потреба самог друштва, тако и индивидуалне потребе за квалитетном, брзом, сигурном и једноставном мобилном комуникацијом, тако да сваки становник Србије има мобилни телефон и користи нашу мрежу.

Мисија наше компаније је пружање услуга за коришћење јавних мобилних телекомуникационих мрежа. Ми ћемо омогућити нашим клијентима да уђу у брз, квалитетан, поуздан и јефтин контакт са породицом, пријатељима и пословним партнерима у било којој тачки света. У испуњавању ових захтева обезбедиће се стабилна и дугорочна позиција тржишног лидера, остварујући раст и развој наше компаније и задовољавајући интересе власника капитала, запослених и државе. 

Запослени у Мобтелу

Оваква пројекција би се реално остварила много раније него што се предвиђало али због непоштовања државе, односно јавног предузећа ПТТ кључне одредабе уговора и само после 18 месеци од почетка рада заједничког предузећа Мобтел добија конкуренцију, јер је оператер Телеком Србија формирала нову своју компанију 064 чиме је директно утицала на активност, пословање и развој своје претходне компаније Мобтел Србија БК – ПТТ. И поред те апсолутно нелегитимне нове конкуренције Мобтел је наставио да се убрзано развија и постане лидер не само у Србији, него и у читавом региону. 

Организациона структура

И поред тога, команија Мобтел је захваљујући прецизно дефинисаним циљевима и задацима у техничком и тржишном правцу остваривала статус и улогу лидера. Број и асортиман услуга које је пружао Мобтел у оквиру ГСМ мреже биле су готово свакодневне, а што је такође утицало на раст и конкурентност Мобтелових услуга у односу на конкуренцију. Квалитет, асортиман, брзина и поузданост пружања услуге били су основни фактори раста и упеха.

Међународни систем управљања квалитетом провераван је од стране европски реномираног сертификационог тела Lloyd’s Register са седиштем у Лондону која је дала сагласност и сертификат да су све врсте активности управљања и процеса у Мобтелу усаглашене са међународним ISO стандарима квалитета.

Разимирајући оснивање и развој Мобтела може се истаћи да смо ми Карићи за мање од десет година створили компанију вредну две милијарде евра. У поређењу са великим мултинационалним компанијама скромно. Али шта „Мобтел” значи у размерама једне Србије, довољно је рећи да је држава током истог тог периода продала око 2.000 предузећа за мању своту новца. Дакле, Карићи су створили фирму вреднију од целокупне српске привреде.

Банкарство, трговина, осигурање

Банкарство – Карић Банка и Астра Банка 

Тадашња Југославија је 1989-1990. године ушла у транзицију и економске реформе. Тај процес је покренуо Анте Марковић, у то време југословенски премијер. Иако га је на власт довео Савез комуниста, Анте Марковић је увидео да смо ми Карићи добар пример и промотер приватне својине и капиталистичког предузетништва. Чак ми је предложио да оснујем приватну банку. После свих неопходних анализа и истраживања начина пословања других наших државних банака, као и израде потребних аката и других услова за отварање банке, обезбеђивања оснивачког капитала и избора оснивача банке, приступили смо процесу формирања банке. 

D:\Dokumenta\Desktop\IMG_2901.jpg
Већински оснивачи „Карић банке д.д.”

СОУР „Браћа Карић“ је још у Пећи за унутрашње потребе предузећа основао своју „интерну банку”. Та наша „банка“ је финансирала производњу, опрему, градњу нових погона, радничких станова, непрофитних делатности компаније (синдикалну помоћ, хуманитарне акције, итд.), пружала је чак и финансијску подршку развоју коопераната „Браће Карић”.

D:\Dokumenta\Desktop\IMG_2913.jpg

Преко интерне банке смо радили до краја 1989. године када је донет закон који је омогућио да и приватници могу да оснују сопствену банку.  Меморандум о оснивању Банке потписан је крајем 1989. године. Пет месеци касније, 25. априла 1990. године, Банка је регистрована у Београду са капиталом од 0,2 милиона долара. Комерцијално пословање је започето у изнајмљеним просторима. Већ крајем 1990. године капитал Банке је био вредан 25 милиона долара. Банкарске операције су се обављале кроз мрежу од 30-ак оперативних јединица распоређених равномерно у целој Србији.
D:\Dokumenta\Desktop\BK banka seme\karic.jpg

Мрежа експозитура  Карић банке

Била је то прва приватна банка у целој Источној Европи. Њеним оснивањем и оснивањем других приватних банака и штедионица изузет је из државног банкарства један од најважнијих финансијских понопола.  

Главна филијала „Карић банке” у Приштини

Од самог почетка имали смо добар тим саветника из банкарског сектора који нам је помагао у периоду конституисања банке и у њеном почетку рада. Међу њима су били Бранко Чолановић, гувернер Народне банке у пензији, Проф. др Слободан Станојевић, редовни професор Економског факултета у Београду, Проф. др Милутин Ћировић, такође са Економског факултета, али и неколико саветника које смо консултовали периодично из других банака за савете око решавања искрслих текућих или развојних проблема. 

 Свим тим нашим консултантима и искусних банкара бићемо заувек захвални. Када је „Карић банка“ убрзо стала на своје ноге било је много лакше, мада су нам савети од тадашње Беобанке такође били јако важни и корисни. 

Банка је од почетка била јасно профилисана и радила је оно што је великим државним банкама било мање од интереса, јер су оне радиле са великим предузећима, а наша банка је кредитирала је производњу и развој малих и средњих приватних предузећа. Њено почетно радно име од краја 1989. године је и било „Карић банка – банка мале привреде“. Банка је финансирала атрактивне програме мале привреде којима ће додатно привући и слободан финансијски капитал из земље и иностранства.

Иако је кренула с пословањем без медијске рекламе и у релативно скромним просторијама, клијенти банке су брзо увидели да ова банка доноси нешто суштински ново. И биле су промене видљиве сваком клијенту. Клијент је већ на улазу у „Карић банку” могао да осети угодно изненађење: од пријавнице до банкара сви су били беспрекорно обучени, неговани, свежи млади људи, љубазност и предусретљивост уместо намргођених лица, фотеље уместо гужви, разговор у четири ока са службеником који се труди да пружи све информације о штедној и кредитној понуди и, на крају, оно најважније понуда је од почетка била разноврснија и повољнија него што је могла понудити било која друга банка.

Мало сам и бринуо како ће јавност прихватити приватну банку: у државним банкама штедни улог грађанима гарантује државе, у приватној банци нико осим власника. 

Међутим, интересовање штедиша превазишло је сва наша очекивања. С постојећим капацитетима не можемо да опслужимо све заинтересоване клијенте. Зато смо отворили већи број експозитра у Београду и свим градовима Србије. Како је и у другим републикама за „Карић банку” влада велико интересовање, проширили смо мрежу експозитура на Црну Гору, Босну и Херцеговину и Македонију.

Питали су ме шта је тајна нашег успеха? Нема тајне. Квалитет, брзина и љубазност коју сам добијао у свакој солидној банци на Западу желео сам да „Карић банка” пружи сваком нашем клијенту. Дакле, највиши стандард банкарског пословања једини је кључ, другог нема. То значи да клијенту пружамо више од било које домаће банке.

Када је у питању наша банка било нам је свеједно да ли је реч о малом или крупном клијенту, код нас свако мора да добије „ВИП” третман. Најмање што можемо учинити за нашег клијента је да му искажемо поштовање и захвалност за указано поверење. Наравно, уз то иде дискреција, квалитет услуге и висока безбедност депозита коју гарантује наш банкарски капитал. 

Тај стандард услуге у нашој средини, на жалост, представља нешто јединствено, што се другде не може наћи. Наш штедиша не чека. По потреби, идемо му и „на ноге”, ако из неких разлога посао жели да обави у своме дому. Као газда свог новца има право од нас да тражи да се понашамо као његови службеници.

Камата је у нашој банци била пословна тајна. Наше дискреционо право је да преговарамо и уговарамо услове штедње и кредитирања у најбољем интересу клијента и банке. То су оваквим приступом у нашој земљи биле новине. Ми смо и шалтере за услуге према грађанству подигли на ниво лица, очију клијента да не би морао да се сагиње као што се сагиње на свим шалтерима, не само код државаних банака него и у свим другим државним институцијама. Нисмо желели да покажемо никакву супериорност и моћ према својим клијентима. 

Чак и економски тешка 1991. година била је за „Карић банку” година пословних успеха. У тој години пословни потенцијал је увећан, успешно прати потребе малих и средњих приватних предузећа. Што кредитирањем, што заједничким улагањима, поставила је на ноге 1.500 предузећа са 45.000 запослених. Вредност извозних послова у којима је банка учествовала износио је 200 милиона долара. До краја фискалне 1991. године банка је већ имала 51 филијалу, које су покривале територије Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. Само због рата, мрежа филијала није проширена на Хрватску и Словенију. У време гашења свих веза са светом, „Карић банка” је успела да успостави и развије интензивније пословне односе с иностранством.

Крајем 1991. године банка је добила лиценцу за међународне операције од стране Народне банке Југославије. У кратком периоду успостављени су кореспондентски односи са банкама у преко 20 земаља широм света. Посебна пажња посвећена је промоцији међународних операција у свим развојним програмима.

Успешно је обновљено пословање са иностранством и међународни тим Банке је био спреман за године које долазе. Главна карактеристика која карактерише пословање „Карић банке“ је висок ниво ликвидности њених средстава у домаћој и страној валути.

Након периода рекордног раста, стигла је критична година 1993. године. Банка је успела да превазиђе монетарни слом и хипер инфлацију и избегне све замке прекомерног кредитирања, док је и даље напредовала у југословенском банкарству.

У отежаним условима привређивања 1992/93. године, од брзине којом се банка прилагођавала променама политичких догађаја и новим мерама монетарно-кредитне политике зависио је њен успех. Руководство Банке је смелим потезима увек изналазило одговарајућа решења, често радикално мењајући краткорочне програме, у потрази за моделима који су примењивани у ванредним приликама. 

Током хиперинфлације (1993-1994. године) дошло је слома банкарског система. Све велике банке су практично банкротирале. Био је то најкритичнији период постојања „Карић банке”. На врхунцу хиперинфлације и врхунцу процвата пирамидалног банкарства, од 1993. до 1994. године, банка се дистанцирала од таквих активности и ишла својим исправним путем.

Током 1993. године штедише „Карић банке” почеле су да врше притисак да банка дигне камате на штедњу. С њиховог становишта захтев је био разуман, имајући у виду да су стотинак других банака нудиле далеко вишу камату. Са становишта банке захтев је био неприхватљив, банка није могла да им удовољи. Разлоге је објаснио Ратко Чалошевић, генерални директор компаније „Браћа Карић”: ’’Карић банка” послује на чистој економској рачуници. Ми смо увек давали реалне камате. Ако је месечна камата 10 посто, то значи да за депонованих 100 долара на крају године треба да исплатите 300 долара. Нема легалног посла који може да обезбеди такав профит; ми не знамо какав је то посао. Чим је нешто економски нелогично, нисмо заинтересовани. Имали смо једно време мало вишу динарску камату. Међутим, када су неке банке почеле да дају 200-250 посто годишњу камату, па и већу, сматрали смо да то више није банкарство већ нешто друго. Ми не желимо да учествујемо у том „послу”. То је уједно и једини разлог што тренутно имамо потешкоћа с исплатом штедиша. Они који хоће више камате него што можемо да им понудимо масовно дижу свој новац и улажу у банке које им нуде више. 

То је њихово легитимно право. Али, изненадно, масовно подизање штедних улога сваку банку у свету може да доведе у неприлику с ликвидношћу. Тај проблем смо решили у најкраћем року. Неке штедише нас питају како то да друге банке могу да дају више камате од нас. Искрено одговарам: Не знам како могу, питајте њих. Нас то не интересује, то је њихова ствар.

Код нас девизно штеде претежно људи са вишим приходима, којима је важнија сигурност улога од висине камате. То је око 18 посто грађана, који нису принуђени да живе од камате. Поред грађанства, наша банка у то време опслужује и привредне организације, као и  наш пословни систем и његове развојне потребе. 

Да би у годинама санкција помогла домаћим предузећима да наставе нормално пословање са светом, „Карић банка” је отворила представништва у бројним градовима Европе: Бечу, Лондону, Паризу, Франкфурту, као и у Кијеву (Украјина), Симферопољу и Ташкенту (Узбекистан), Алма Ати (Казахстан), Тјумену и Тобољску (Западни Сибир), Јакутску (Република Саха), Москви (Русија), као и офшор пословну јединицу на Кипру, која је 1992. године добила лиценцу од Кипра за обављање платног промета, под називом „Карић банка ЦОБУ”.

„Карић банка” је једина југословенска банка која је преживела дуге године кризе, све време ликвидно пословала, сачувала поверење штедиша, а после распада пирамидалног банкарства, број штедиша знатно увећала и изашла ојачана. 

Период период смањене активности, Банка је искористила за унапређење организације и разраду технологије рада, стручно усавршавање кадрова, реорганизацију пословних јединица и кадровске структуре, промовисање нових послова и инструмената, а посебно развој аранжманских послова.

Програм монетарне обнове и економског опоравка креиран и изведен од стране гувернера Драгослава Аврамовића проглашен је почетком 1994. године. Програм је имао два главна циља: обуздавање инфлације која је у децембру 1993. године достигла рекордне нивоа од милион посто, као и оживљавање производње. То је постигнуто увођењем новог конвертибилног динара везаног за марку. 

Након рекордних година раста од 1990-1992. године, превазилажења економског колапса и хипер-инфлације у 1993. години, суочавања са стабилизационим програмом владе и рестриктивном монетарном политиком 1994. године, и одупирањем стагнацији 1995. године, Банка је показала стабилан раст и растућу репутацију. 

У том периоду Карић банка припремала је широк спектар софистицираних услуга корпоративног и инвестиционог банкарства.

Такође су побољшане банкарске услуге за становништво, које су се пружале индивидуалном клијенту, које већ дуже време укључују кредите, текуће и депозитне рачуне, прву домаћу банкарску картицу, девизне послове и сефове. Такође, Карић банка је била једина банка која је својим клијентима омогућавала да редовно добијају своје пензије из иностранства.

Корпоративни клијенти ослањају се на Карић банку за кредите и структурно финансирање, девизне исплате и хартије од вредности, обезбеђење гаранција и инструмената осигурања, уз домаће и међународне наплате и клиринг. Спорни кредити који су издати од стране Карић банке износили су само 3% од укупно одобрених кредита, а што је најмањи проценат у поређењу читавог банкарског сектора од 40% ненаплативих кредита.

Услуге инвестиционог банкарства обухватале су финансијски консалтинг, трезор и финансијски инжењеринг, укључујући корпоративне стратегије развоја и планирање индустријских и других инвестиционих пројеката.

Карић банка је проширила своје услуге инвестиционог банкарства (инвестиционих фондова) уз осигурање ризика неопходног приликом реструктурирање предузећа, а за престојећи процес приватизацију друштвених предузећа. 

Карић банка је тада била једина југословенска банка која је добила дозволу Народне банке Југославије за обављање послова брокера и дилера и имала за то потребну лиценцу. 

Међу најважније корпоративне клијенте Карић банке у тим годинама били су: Електропривреда Србије, ПТТ Србије, Мобтел; Галеника, РТС, НИС, Лукоил, НИП Новости, НИП Политика, и др.

Зато ће за Карић банку 1996. година бити успешна година: поновно успостављање међународне кореспондентске мреже; пројектована стопа раста из почетка 90-их година; покретање домаћег и међународног пословања са хартијама од вредности; тражење међународног стратешког партнерства; искористити искуство из земаља ЗНД-а; и успостављање водеће позиције у домаћим корпоративним финансијама и др.

Трансформација Карић банке у Астра банку

На темељима „Карић банке” 12.12.1999. године због промене у струкутри власништва капитала претходне Карић банке настала је „Астра банка а.д.”, као ново акционарско друштво са домаћим и страним капиталом. Зато су постојећи и нови акционари донели одлуку о преименовању банке. „Астра Банка а.д.” је успоставила контокорентне односе са 31-ном иностраном банком, и коресподентске односе са преко 300 банака широм света. Са „мрежом” од преко 160 пословних јединица у тадашној Југославији, „Астра банка а.д.” постала је доступна свим клијентима широм земље и света.

D:\Dokumenta\Desktop\BK internet nove slike\Screenshot 2021-02-12 193005.png

„Астра Банка а.д.” била је вероватно једина приватна  југословенска банка која је преживела од 1990. до 2000. године притом сачувала поверење штедиша. Криза поверења у институције система најзизразитија је била у банкарству.

Трговина, експорт-импорт, заступништва у иностранству

Трговина је у пословном систему Браћа Карић у свим фазама његовог развоја имала веома значајно место. Ја сам увек говорио: Јесте важно произвести неки производ, али је још важније продати га и наставити репродукцију производње роба или услуга. 

Почео сам од занатске радионице „Техничар“, у којој није било једноставно обезбедити клијенте, не само у Пећи него и у Покрајни, а и шире, а у томе сам ипак био успешан, до менаџерисања за концерте и наступе „Плавих звезда“. 

Када је наша пословна активност постала базирана на производњи различитих машина, од оних једноставних, прикључних средстава у области аграра (различите врсте плугова), били смо још увек на нивоу мануфактурне нискосеријске производње, док нисмо почели да производимо баш те плугове као кооперанти „Змаја“, а затим и велики извозници у земље Африке. 

Међутим, нешто касније смо у оквиру „Металца“ и „Карић Инокс“-а освојили производњу сложенијих машина и уређаја, такође у области агро-индустрије и металне индустрије, и за које смо добијали многе награде на домаћим и међународним сајмовима, али највећа награда нам је била када смо успешно продавали те машине и уређаје на домаћем и међународном тржишту посебно у Совјетском Савезу, односно Русији.

Изласком на међународно тржиште, посебно тржиште Русије, где смо производили и продавали читаву опрему за мини пекаре, мини хладњаче и сличне производе, морали смо озбиљно да размишљамо о потпуно другој привредној грани као што је грађевинарство. За послове трговине формирали смо посебно снажну компанију „БК трејд“ („BK Trade“).

 За међународне пословне активности које су обухватале и извозно-увозне послове (једно време су то били бартер послови где смо наше квалитетне производе размењивали за сировину) успели смо да ту делатност међународне трговине организујемо по свим међународним стандардима. То је већ био један велики корак напред и важан елеменат нашег укупног пословног развоја. 

Готово да нема посла у којем нисам покушао у Русији и са чиме све нисам трговао, не само за потребе грађевинског материјала већ и потпуно друге производе.  За мене није постојао мали посао, истиче наш брат Драган. Градили смо читаве градове, али и продавао сам дечије лутке. Трговао сам новцем, стратешким сировинама, кожом али и ексерима.

Невероватан је распон послова, којима смо се бавили, док нисмо успели да се профилишемо и специјализујемо у одређеним областима: изградњи, инвестицијама, банкарству; да створимо репутацију велике компаније.

У Туркменији сам куповао мед на велико за даљу продају. Није било велике зараде у самом меду. Међутим, мед је точен у алуминијумску бурад. Ја сам одмах допунио сам уговор да бурад по продаји меда припада нама. Мед смо практично поклањали, а бурад продавали и зарадили смо много. 

Истовремено смо продавали и немачке телефаксе, намештај разних југослевнских прозвођача, трговали компјутерима и др. 

У Америци, у Њу Џерсију, куповали смо опрему за пиваре, у Канади отворили фабрику за козметику коју смо продавали у СССР-у, у Енглеској смо трговали некретнинама. Производили смо и опрему за циглане. У посао сам хтео да уђем са југословенским партнерима, али кад сам видео да су цене шпанских произвођача далеко ниже, а кавалитет бољи, почео сам да радим са Шпанцима. 

У СССР-у смо први продавали „Заставин” југо, тракторе ИМТ-а. Направили смо прву компанију за пласман аутомобила БЕМО (Београд – Москва), за извоз „Заставиних” возила у Русију. Појавила се „југо-флорида”. Прво смо „кренули” са Украјином. Почетак је био обећавајући. Али с распадом земље, распала се и Заставина кооператива. БЕМО је тада постао заступник Сузукија за цео СССР.

У Казахстану смо уговорили продају минералне воде „Књаз Милош”. БИП-ово пиво, у лименкама, извозили смо до Узбекистана, Казахстана, Киргизије… И то смо продавали по принципу „cash and carry” (плати и носи) . У Кемерову смо трговали метанолом и угљем. Да ми је неко причао, не бих му веровао да на луткама могу да се зараде велике паре. А зарадили смо их. У Дњепропетровску израда једне лутке стаје један цент, сто комада за долар. Овде су продаване за 3 – 5 долара. Прелепе лутке. 

Из Русије смо за Југославију увозили од ексера до стругова, глодалица специјалних намена, итд. У то време смо на неким ситним, наизглед безначајним производима, могли да зарадимо велике паре. 

У Узбекистану смо имали фабрику алве, кикирикија и акумулатора, продавали смо широм Југославије. У Украјни, у Дњепропетровску производили смо скеле и окове за наше грађевинце који су градили широм Русије. Само у првих три месеца, продато је скела и окова у вредности од милион долара. У Кијеву смо имали једну од „најјачих” трговачких фирми у Украјини. 

У Омску смо имали заједничку фабрику за производњу синтетичког каучука. Каучук је једна од берзанских сировина. У Јакутску смо имали производњу бетона, са њом смо зарадили милионе долара. Ни један посао нисмо потцењивали, али кад „уђете” у свет великих цифара, један милион вам изгледа јако мало. Постојао је велики интерес за цигарете и алкохолна пића, али у те врсте трговина никад се нисмо мешали.

Када вам „кроз руке” прође толико новца колико је прошло кроз моје руке, али увек сам гладан нових пословних искустава, сусрета и изазова – то ме надахњује. У једном даху изговара Драган. Такви су Карићи.

Јакутија је такође била много битна за нас посебно у области грађевинарства и трговине. Драган је, наравно, био добар и са председником Русије Борисом Јелцином. У неком разговору Јелцин објасни Драгомиру да на крајњем североистоку Русије постоји република Јакутија која има силне проблеме. И замоли га да оде тамо. Каже: ”Нешто уради и помогни им помогну, а све што вам будемо требало даћемо вам”. 

Нормално, Драгомир ништа не ради а да мене не пита. Све он то мени дојави. Ја му кажем: Пошто је озбиљан задатак, иди прво код председника Јакутије, провери све то и види о чему се ради. И дођи после да даље разговарамо и да се договоримо. 

Седне Драгомир у авион и оде у Јакутск. И шта види? Држава неорганизована, нема ништа, све се распало с распадом Совјетског Савеза. Исприча ми све то Драгомир, а ја га посаветујем: Кажи председнику Јакутије да ћу да пошаљем из Југославије цео тим за уређење државе, за увођење организације система, постављање образовног и здравственог система, а ја ћу да платим све људе у тиму. Формирамо тим од 30 људи и поведемо у тај далеки Сибир све наше стручњаке и професоре из компаније. Дочекају нас радосно. И ми им све направимо, комплетну државну и друштвену структуру, а поред тога и велике грађевинске објекте, хотеле, универзитетски центар, банку и др.

Тај део Сибира је иначе, а о томе нисмо много знали, земља дијаманата с највећим површинским коповима на свету. И од председника Јакутије, после преговора добијемо право да делимично експлоатишемо те руднике. Зарадили смо милионе само на трговини са дијамантима! Највећем светском произвођачи компанији ”De Birs” продавали смо дијаманате за три-четири милијарде фунти. А ”De Birs” је држава у држави и једнако добро организована као држава Јапан. И стално су из те компаније лобирали код нас да Јакутија не промени купца док буду задовољни са нама. 

Производи из Кине

Истовремено док је Драган био у Русији наш други брат Зоран предводио је нашу компанију за отварање послова у Кини. Врло брзо је упознао кинески начин живота и производње, а нарочито мануфактурну производњу која је производила прекрасне вазе, намештај од изрезбареног дрвета из једног комада, као и различите врсте посуђа од порцелана. Поред тога направили смо и фабрику сатова у Кини, а уз то и производњу пословне галантерије од коже, као што су роковници, новчаници, привесци, календари и др. Све те производе продавали смо не само у Русији већ и на западу, а нарочито у Канади. 


Порцеланско посуђе из Кине
Резбарени намештај од дрвета из Кине

Карић БК Осигурање – Европа осигурање

Након оснивања „Карић банке“ окренули смо се „сродним“ пословима у области финансијког инжењеринга, јер смо сматрали да и банка и осигуравајуће друштво имају додирне тачке. У „Карић банци“ наши осигураници могу да буду депоненти, а „Карић банци“ је сасвим природно да ти наши депоненти своју имовину и себе као физичко лице, своју кућу или аутомобил осигурају у нашем осигуравајућем друштву. И у тој области сам се консултовао са браћом и добио њихову подршку за ту нову финансијску делатност.D:\Još_nekoliko_slika\BK 01.jpg

 Финансијску област свог деловања БК група је 1991. године проширила пословима осигурања, формирањем деоничарског друштва за осигурање „Европа-Интернационал АД”. Акционарско друштво за осигурање „Европа Интернационал“ добило је оснивачку дозволу 17.7.1991. и званично је почео са радом 01.12.1991. године.

Било је то прво приватно осигуравајуће друштво у Југославији, са седиштем у Београду и филијалама чији је број брзо покрио сва већа места у Србији. По броју осигураника врло брзо смо се приближавали осигуравајућем друштву ДДОР Нови Сад, а циљ нам је био да се приближимо Дунав осигурању као највећем осигуравајућем друштву. Већ смо по обиму пословања претекли Триглав осигурање, а одмакли Цептер осигурању и Делта осигурању у броју осигураника, односно клијената.

Примарна улога компаније је у пружању услуга осигурања имовине и лица. Друштво прикупља финансијска средства за стварање средстава за накнаду штете, тачније за исплату осигуране своте и за учешће у спровођењу мера за спречавање ризика који угрожавају осигурану имовину и лица.

Секундарна улога осигуравајуће компаније је у обављању послова посредовања и заступања у осигурању, анализи ризика, процени штете, у предузимању и финансирању мера за спречавање настанка штете и смањењу њихових последица.

Акционарско друштво за осигурање “Europe International” јасно је дефинисало свој стратешки циљ, а то значи заузимање водеће позиције на тржишту домаћег осигурања. 

Остваривање тог циља захтевало је:

Пословне активности по врстама осигурања су убрзо проширене и комплетиране:

– Осигурање имовине правних и физичких лица од последица пожара, провалне крађе, ствари, објекта у изградњи и др.

– Осигурање лица (осигурање живота, осигурање чланова породице, осигурање од незгоде, трошкова лечења, осигурање ученика, студената, туриста за време боравка у иностранству и др).

– Осигурање робе у транспорту са клаузулом међународног транспортног осигурања, осигурање робе у домаћем транспорту, осигурање пловних објеката и др. 

– Осигурање кредита (осигурање потраживања од домаћих и иностраних поверилаца, осигурање ризика откупа фалцификованих домаћих и иностраних новчаница, осигурање станбених кредита од ризика ненаплате и др.

– ауто осигурање је увдено као последњи облик осигурања са елементима обавезног осигурања, каско осигурања, осигурање од краће и других видова аута осигурања.

Организациона шема Осигуравајућег друштва Европа Интернационал

Осигурање АД Европа Интернационалhttps://lh3.googleusercontent.com/2xYl0562SGqs7taiyVK9CdRikXPuFn_NuB7NnNpue6G0WVvymUzUSjfPoWz-d5WFV1Sy-hfRjIbWwnfLd6XdM-f7_cf1VIUY6YXcHXtWim9-RXiGEHFOlyukcpsq5RsC_LnSwNc

Развој туристичке компаније „Карић Турист“ 

Врло брзо су се појавиле потребе оснивања туристичке компаније из више разлога. Најмањи разлог је био да као и свака друга туристичка агенција пружамо различите врсте туристичких услуга. Наше компаније које су основане самим почетком 1990-их година после неколико година од оснивања запошљавале су већ преко 2.000 запослених не само у Београду, већ и у свим већим градовима у Србији, почевши од Карић банке, Европе осигурања, БК Универзитета, БК ТВ, Мобтела 063, а такође и сличних компанија у иностранству (Русији, Украјини, Канади, Великој Британији, Кипру и Кини). 

Убрзо сам схватио колико новца само ми и наши запослени трошимо на авионски превоз купујући карте од других туристичких агенција које су имале исту цену као и куповина карата од ЈАТ-а. У питању су на хиљаде карата годишње. Рекао сам зашто ми не отворимо туристичку компанију која ће да обухвата не само послове обезбеђивања карата и да на томе зарађује, већ и која ће да обезбеђује смештај нашим запосленима приликом боравка у тим земљама, посете другим компанијама из своје области, учешће на међународним изложбама и сајмовима и др. Показало се то врло оправданим, па и профитабилним послом.

Већина наших директора је возила било службена возила фирме у којима раде или повремено узимајући рентакар возила за потребе посла а што је превазилазило број возила која та наша компанија има. Предложио сам сестри Оливери да оснује у оквиру туристичке компаније рентакар агенцију која ће да откупи сва службена возила и помогли смо јој да купи нова возила за потребе службених посета и коришћења рентакара наше компаније Карић турист – Рентакар. Са једне стране су ту постигнуте велике уштеде у другим компанијама, а са друге стране су постигнуте и велике користи за нашу компанију „Карић турист“, и што се тиче узимања наших рентакар возила чија је цена рентирања била нижа него што су биле уобичајене цене код других рентакар агенција а за Карић турист су ипак биле исплативе.

Једном речју, стратегија оснивања туристичке компаније унутар система БК била је условљена идејом и циљем да се унутар сопствене туристичке компаније обављају бројни послови које би иначе морали да се обављају преко других туристичких организација.  

Такође је постојала потреба да се велики број наших студената преко летњег распуста пошаље у иностранство ради петнаестодневне или једномесечне праксе  у зависности од програма њиховог студирања.  Тако је педесетак студената БК Универзитета одлазила у Москву односно Русију да тамо проведу студентску праксу посебно у области грађевинарства. Друга група студената је одлазила на Кипар, такође на студентску праксу, углавном са Факултета за трговину и банкарство.

Међутим највећи број студената је био заинтересован за студентску праксу у земљама Европске уније, а такође и у САД-у.  Од земаља Европске уније студенти су имали могућност да праксу обаве у Бечу, у Лондону, а такође и у Никозији на Кипру. Већи део студената који су били заинтересовани за Америку је добио могућност праксе у Торонту, мањи део је добио праксу у Њујорку, Бостону или Мајамију на Флориди. Читава организација и логистика за њихову студентску праксу у иностранству била је организована преко „Карић туриста“.

Наша компанија „Карић Турист“ организовала је из године у годину одлазак наших туриста за време летњег и зимског периода у најзначајније дестинације те врсте туризма.

Драгомир Карић и Драган Марковић Палма са групом привредника у БечуРезултат слика за сајам  драган марковић палма

Такође смо организовали послове конгресног и сајамског туризма за компаније изван БК Групе и то са свим потребним услугама за време њиховог пословног боравка у земљи и иностранству. 

Телефакт

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 11.jpgТЕЛЕФАКТ БК Телевизије одавно је постао синоним за информативну емисију која најбрже, најпрофесионалније и најобјективније преноси све важне информације из земље и света. Правим избором тема и специфичном формом презентације вести Телефакт је, по општој оцени, једина информативна емисија у нашој земљи која може да се пореди са сличним емисијама водећих светских ТВ мрежа. Истраживања показују да Телефакт БК Телевизије месецима бележи раст гледаности и да га у поподневним терминима, свакодневно прати преко милион гледалаца. Самим тим и све више гледалаца верује нашем избору вести и уопште нашој телевизији. По дизајну и професионалности водитеља, што такође показују истраживања, Телефакт није имао озбиљнијег конкурента на тржишту. Сваког дана је ишао у: 06:55, 11:55, 15:55, 18:55 и 23:55 часова.

 Наслови

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 10.jpgОсим ударног информативног програма као што је Телефакт, Наслови су били кратка форма информативног обавештавања гледалаца петоминутног трајања, у пет минута до почетка сваког новог сата, у којима су гледаоци могли у кратким садржајима да се упознају са најновијим вестима и догађајима гог дана. 

Будилник

“Будилник”, јутарњи програм рађен по светским стандардима а зачињен овдашњим шармом. Сасвим смишљено, да би се гледаоцима “по јутру дан познавао”,почиње осмесима омиљених водитеља Ирене Ђурић и Ивана Зељковића, који ће се смењивати са популарном Мајом Николић и Славком Белеслином. “Будилник” ће звонити да бих вас информисао, забављао али и едуковао, а својом динамиком и сасвим новим приступом јутарњем програму-учинио да гледаоцима БК телевизије јутро постане омиљени део дана.

Јапи

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 12.jpgЕмисија Јапи је припремала и објављивала путем живе слике преглед економских догађаја у земљи и иностранству. То је била дневна емисија у трајању од десетак минута у којој се могло видети и чути коментари најеминентнијих стручњака о актуелним економским кретањима, курсне листе најзначајнијих светских валута, котације главних сировина и метала, као и вредности индекса највећих светских берзи. Уредник емисије и водитељ је био Дејан Милековић као и други млађи сарадници. 

Спортски програм 

Значајан део програма посебно викендом био је поподневни спортски програм из различитих врста спортова, фудбала, кошарке, тениса и др. Водитељи су били Александар Стојановић и Влада Мијаљевић.

Primera Division

Преноси утакмица шпанске Примере у којима играју најбољи и најскупљи тимови на свету, Реал из Мадрида (актуелни првак Европе) са супер звездама Роналдом, Зиданом, Фигом и Раулом, Барселона са Клајвертом, Енрикеом, Рикелмеом, Валенсија Депортиво и Бетис. у мечевима, Сосиједада и Севиље гледао су могли да прате наше фудбалере: Милошевића, Ковачевића и Његуша.

The F.A. Premier League

Премијер лига недељом од 17 часова преносила је мечеве лиге у којој је највећа посета на стадионима, лига где се постиже највише голова, где играју великани европског фудбала Манчестер Јунајтед, Арсенал и Ливерпул, као и велике њихове звезде Бекам, Овен, Пирес, Ван Нистерлој, Анри и др.

Top Speed 

Top Speed је прво настао као ексклузивни часопис у коме су своје место налазили најбржи и најскупљи аутомобили. У сарадњи са БК телевизијом септембра 2001. године покренуто је телевизијско издање најбржег магазина на Балкану. Кроз свет брзине и најбољих аутомобила гледаоце ексклузивно води и вози Андреј Кулунџић, један од наших најбољих возача, који се успешно доказивао и на иностраној аутомобистичкој писти. Једном недељно гледаоци емисије Top Speed Edition имали су јединствену прилику да га виде како тестира најбоље и најбрже аутомобиле возећи их на полигонима и стазама преко 200 km/h. Емисија је посебно била популарна међу младом генерацијом.

Аранжман

Емисија АРАНЖМАН прати живот и рад наших популарних музичара, без трача, прозаичних питања и дугих досадних разговора. Кроз динамичне садржаје, приказује се она друга страна музике уметника, која је мање или скоро никако позната нашој јавности. Репортаже се снимају увек на локацијама које бирају гости, као њима значајна места у Београду. Аранжман прати и све занимљиве музичке турнеје ван наше земље, а критеријум за саговорнике је да морају бити добри музичари. Поред њих гости емисије могу бити и глумци, спортисти и сви успешни различитих професија, али је тема разговора наравно музика.

Бројач

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 18.jpgЕмисија о актуелним музичким дешавањима, промоцијама, новим музичким издањима…

Глобус аутобус

ГЛОБУС АУТОБУС је прва емисија која је реализована у оквиру редакције програма за децу БК телевизије. Уз помоћ анимираног јунака, глобуса аутобуса и водитељке Гордане Стоилковић, сваке недеље водимо наше најмлађе гледаоце на пут око света. Деца имају прилику да упознају занимљиве пределе, људе и обичаје и да открију како живе њихови вршњаци широм света. Уредник и аутор емисије је Марина Бјелић Ђурић. Водитељ је Гордана Стоилковић.

Block Buster – Trailer

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 16.jpgПрво „Block Buster“, а потом емисија “Trailer”, у новом амбијенту, поготово што се тиче сценографије, са добро познатом водитељком – Јованом Јанковић. Током ове емисије гледаоце ће очекивати пуно изненађења: Јована се побринула да у своју емисију доведе занимљиве госте из света филма и уметности који ће давати своје коментаре и критике нових филмова у свету и код нас, о актуелностима и дешавањима која нас очекују. Видећете и топ листе филмова: америчка, британска и домаћа. Ту је и незаобилазни филм холивудске А продукције који ће гледаоци имати прилике да у скраћеној верзији одгледају у емисији.

Црно на бело

Наташа Миљковић водитељка емисије Црно на бело. 

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 22.jpg

Discovery

Познајемо ли сами себе…? Познајемо ли свет око нас…? Како смо настали..? Чиме смо све окружени…? Само су нека питања од оних које сами себи често постављамо али никад не налазимо одговор. Оно што сте одавно желели да знате… Програм који ће Вас својим открићима оставити без даха! Било да сте авантуриста, или сте само знатижељни, привлаче Вас екстремне, мистериозне ствари, а поред тога желели би сте да видите нешто што никад пре нисте имали прилику, РТВ БК Телеком ће Вам и то омогућити помоћу ове емисије.

Квиз – Златна жица

„Златна жица“ је једно време најгледанији квиз у Србији и шире који свакодневно пратило неколико стотина хиљада гледалаца. Златна жица представљала је спој контакт програма, телефонске игре знања и забавног квиза. 

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 20.jpg

Квиз – Желите ли да постанете милионер

Најгледанији квиз у свету који се емитује у више од 100 земаља света захваљујући БК телевизији имају прилику да прате и гледаоци у нашој земљи. Квиз је водио Иван Зељковић по квизу назван Зека Милионер. У емисији су гостовали екипе или појединци, породични људи, хуманитарци и донатори, а највећи број поена у једној емисији освојио је тадашњи премијер Зоран Ђинђић који је целокупан износ дао у добротворне сврхе.

Квиз – Најслабија карика

“Најслабија карика”, која носи највећу наградну суму од 5 милиона динара је брз, динамичан и драматичан шоу из Велике Британије. У једином квизу тактике на овим просторима деветоро људи покушава да освоји новац везивањем ланца од девет тачних одговора. После сваке рунде такмичари изгласавају једног непожељног „најслабију карику“ коју треба збацити из тог круга квиза. У игри знања и ризика, у борби са временом, противницима, строгим и бескомпромисним водитељем, опстаје „само једна карика“. Највећа до сада освојена сума износила је 912.000 динара.

Арсенал

Аутори емисије су Бошко Љубинковић и Бојан Т. Драгићевић. Серија се бавила друштвено-историјским догађајима из прошлости, како у свету, тако и код нас и покушава да разјасни догађаје на један нов начин. Урађено је и емитовано више од 50 епизода. Обрађиване су све велике совјетске битке, униформе из Првог Светског рата, Израелско – арапски ратови, велике војсковође, оружје… Емисије су реализоване уз помоћ: Института за савремену историју, Војске Србије и Црне Горе, Краљевског Двора, амбасаде Јапана, Немачке, Кипра, Израела, Руском дому, Лондонском институту за извештавање о рату и миру, Војном музеју…

Експиријум

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 25.jpgСлоган емисије “Шта се, док Ви спавате, дешава на улицама града”, говори сам за себе шта је тема „Експиријума“. Како је екипа Експиријума готово 24 часа на улицама Београда, врло често могу се видети аутентични снимци полицијских потера, а наша камера је готово увек само неколико тренутака после неког догађаја била на лицу места. Осим догађаја из домена црне хронике, људске драме и трагедије, али и теме које задиру у социјалну сферу неретко су обрађиване у Експиријуму. Уредник и водитељ емисије „Експиријум“ био је Игор Спасов.

Преко ивице

Документарни серијал „Преко ивице“ је један од најсложенијих ауторских подухвата БК телевизије. Преко ивице прати збивања на “врућим” местима Земљине кугле, као и задатке које обављају неке војне формације. У првој, од планиране три сезоне, екипа серијала је била у Авганистану, Таџикистану, Русији, Палестини, Израелу, на Косову, а такође и у посети једној специјалној јединици ВЈ. Свако од тих путовања доживљено је и испричано на специфичан начин, који је био изузетно прихваћен од гледалаца БК телевизије, о чему говори и податак да је 12 епизода серијала, емитованог од почетка фебруара до почетка јула 2002. године, било на петом месту гледаности свих емисија БК телевизије, а уједно и најгледанија ауторска емисија. У II сезони аутор серијала Преко ивице Аљоша Миленковић је припремио 12 нових епизода међу којима су и приче о једној специјалној ронилачкој јединици Норвешке армије, о нашој дијаспори у Ослу, емисије о новој специјалној јединици српске полиције Жандармерији, о уласку руских специјалаца на Косово 1999. Ираку, европском космодрому у Куруу, као и о једној јединици француске војске.

Пиши бриши

„Пиши бриши“ је ТВ-магазин за децу, колажна емисија састављена од прича кроз које деца могу да се информишу о актуелним догађајима, како могу квалитетно да проведу слободно време. Емисија се састоји од неколико сталних рубрика: прича за добро јутро, спортски кутак, прилог о позориштима, филмске вести, вести из школе, разговор са гостом, топ листа књига за децу и музички кутак. Уредник и аутор емисије – Марина Бјелић Ђурић Водитељ Тања Ћурчић.

Отисак

ОТИСАК – емисија из културе, емисија о култури. Колико и шта знамо о свом културном наслеђу, Ивана и Тања истражују полазећи од актуелног догађаја. Отисак образује, подсећа, истражује, открива. Аутори и водитељи Ивана Димитријевић и Тања Костић. Уредник емисије је Дејан Вученовић.

Свитац

„Свитац“ је инсект који се јавља позног пролећа и живи до ране јесени. Својим сјајем најављује добру жетву. Магазин о култури Свитац покушава да обасја све тамне и светле стране наше културне стварности. Јавља се сваког петка и најављује добру жетву. Магазин Свитац чини више сегмената. Први део емисије даје приказ културних дешавања протекле недеље. Свака емисија има и свог главног глумца. У сегменту интервју наши али и страни уметници говоре о својим првим сећањима, свом животу, стваралаштву… Централни део емисије јесте тема недеље. Кроз мишљења многих познатих учесника и креатора нашег друштвеног живота и сам ауторски текст Свитац ако ништа друго ставља прст на колективно чело. Уредник емисије Дејан Вученовић, новинари Ивана Димитријевић, Ана Радовановић и Зорана Спасојевић.

У поверењу

Anja RankovićБК Телевизија представља своју нову емисију “У поверењу” чији је аутор је Ања Дмитровић (Ранковић) . То је talk-show емисија, рађена на један нови, другачији начин. “У поверењу” је прича о обичним људима – о њиховим проблемима, радостима, надањима, тајнама. Уз помоћ стручњака и публике, покушаћу људима да објасним да нису сами, да проблеми који муче њих, муче и остатак света и да нису нерешиви, каже аутор Ања Дмитровић. Теме емисије су разне: како да добро изгледамо после 50 године, како здраво да се хранимо, живот са дијабетесом, како победити рак, како васпитати децу, дрога у школама, алкохол. Емисија “У поверењу” и ја као аутор нисмо ту да критикујемо, нити да делимо савете, већ да покушамо да помогнемо, каже Ања и додаје да нико из њене емсије неће изаћи незадовољан, “прозван” или критикован.

У тренду

У тренду је ауторска емисија Снежане Дакић, установљена октобра 1994. а од јануара 2001. емитује се на БК Телевизији. За све то време стекла је статус култне емисије која успоставља критеријуме, будући да покрива тенденције у области моде, дизајна, стила живота и уметности како у нашој земљи тако и у иностранству. Ту се прате трендови на сајмовима моде попут Париза, Лондона, Милана, Мадрида, Фиренце, Венеције и сл. D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 17.jpgкоје су испратили ауторка, њени гости и гледаоци. Такође су у емисији нашле место престижне манифестације које су се одржавале и у нашој земљи у области моде, филма, уметности, музике, театра, медија, познатих личности и сл. Аутор и водитељ је Снежана Дакић, од средњошколских дана је у медијима, најпре на радију: Студио Б, Индекс 202, Радио Београд, Б 92, Радио Политика, а потом од 1993. на Телевизији Студио Б, ТВ Политика и РТВ БК Телеком и др.

Разоткривање

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 21.jpgУ серијском програму преузимане су и куповане углавном америчке серије из живота тајних агената познатих обавештајних агенција (CIA, КГБ-а). Дрига серија Западно крило која је изазвала пажњу гледалаца ставља учеснике – глумце у ходнике Беле куће било да су део њеног особља али и њихових главних становника Председника и Прве даме Америке.

ТВ Бинго

ТВ БИНГО је томболска игра на срећу типа 15/90, где се се добици проналазе јавно у току ТВ емисије у трајању од 30 минута. Прва емисија је емитована 08. јуна 1996. године у 20:00 на Првом програму РТС-а. ТВ Бинго картице се продају у низу једна по једна. Свих 90 бројева се налазе на картици распоређени у шест комбинација по 15 бројева. Лоптице се извлаче из бубња све док се не пронађе добитак са свих 15 погођених бројева у оквиру једне комбинације. Извлачење се тада прекида и објављује се извештај о броју добитника са 15, 14 и 10 погодака (у два реда исте комбинације). Добици су новчани. Извлачећи и бројеве серијског броја картице, траже се робни и други новчани добици.

Укрштене речи

„Укрштене речи“ је емисија која је емитована сваког радног дана у трајању до петнаест минута. Надовезују се на наше политичке прилике и прате шта се дешава у земљама око D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 13.jpgнас. Гледаоци имају прилику да сазнају како данас живе они са којима смо некада живели заједно (Словенија, Хрватска, БиХ, Македонија) и како живе људи око нас (Мађарска, Румунија, Бугарска, Грчка). Ако желите да будете у току са најновијим дешавањима и занимивостима из региона у којем живите ово је права емисија за вас. Аутори и водитељи су били Бранко Веселиновић и Милош Миловановић.

Свет на длану 

Резултат слика за свет на длану контики мићићЈедна од култних емисија великог пустолова и путописца, аутора вероватно најгледаније телевизијске емисије која је била на овим просторима, а са задовољством и гледалаца БК Телевизије. Емисија Свет на длану је на један необичан начин са изузетно припремљеним текстом водитеља и текстописца који су нам дочаравали лепоте најразличитијих крајева широм света, од Азије и Аустралије, преко Медитерана, Африке и обе Америке. Слободан Мицић је ту емисију годинама водио са великом љубављу, познавањем и професионалним ентузијазмом.

– За све емисије БК Телевизије обезбедити видео записе, шпице емисија и изабрати репрезентативне узорке сваке појединачне емисије, по једну или две емисије.   

Бисери

D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 23.jpgЕмисија БИСЕРИ, аутора Вање Булића, напунила је једанаест година недељног приказивања. До сада је снимљено 540 емисија. Бисери су прва ауторска емисија снимљена на БК 24. децембар 1994. године и од тада се приказују без престанка, из недеље у недељу. Са репризним приказивањем и емитовањем на сателиту, Бисери су ангажовали готово сто дана програма! Емисија је замишљена као класичан ток шоу програм, али са људима који се ретко или никада не појављују на телевизији. Једини критеријум је да имају интересантан живот. Зато је водитељ емисије само знатижељан слушалац нечије исповести, али као класичан новинар, који усмерава причу али истовремено не може битније да је коригује јер она већ животом исписана. Са променама у друштву, мењала се различита структура гостију, па је ТВ критичар Бранка Оташевић 1995. године у Политици написала да су Бисери најбоља документарна емисија на телевизији. Првих десетак гостију су биле познате личности са мрљама у биографији, а онда је концепт промењен, па су Бисери постали галерија ликова најчешће непознатих људи: од ситних криминалаца, наркомана, проститутки, људи из секти, дилера, хомосексуалаца, пророка, али и несрећних судбина – избеглица, ратника, изгубљених и нађених људи, тешко оболелих и срећно излечених, а с времена на време појаве се и лекари, адвокати, доктори наука, глумци, естрадне звезде али само ако у својој биографији имају неко занимљиво ишчашење или мрљу. 

Није српски ћутати

Ауторска емисија Драгана Бујошевића коју гледају они који одлучују у Србији, почела је са емитовањем 8. априла 2001. године, а први гост је био председник Југославије Војислав Коштуница. У “Није српски ћутати” говорили су и Зоран Ђинђић, Мило Ђукановић, Предраг Булатовић, Драгољуб Мићуновић, Душан Михајловић, Небојша Човић, Горан Свилановић, Војислав Шешељ, Вук Драшковић, Бане Ивковић, Зоран Баки Аранђеловић, Ненад Чанак, Александар Влаховић, Бата Живојиновић, Веља Илић, Млађан Динкић, Мирољуб Лабус, Чедомир Јовановић, Божидар Ђелић, београдски муфтија Хамдија Јусуфспахић, владике Лаврентије и Атанасије Ракита… “Није српски ћутати” је једина телевизијска емисија у којој је гостовао Милан Милутиновић, председник Србије. Прво појављивање на телевизији после 5. октобра 2000. године у њој су имали Зоран Лилић, бивши председник Србије и Југославије, Мирко Марјановић, бивши премијер Србије, Небојша Павковић, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, Борка Вучић, бивша “Милошевићева банкарка за специјалне задатке”, Миодраг Костић, “српски краљ шећера”… “Није српски ћутати” је била међу двадесет најгледанијих емисија у Србији. 

Таблоид

Таблоид – подвучен жутим ауторска је емисија Александра Филиповића која се труди да на оригиналан и духовит начин представи наше позната личности, из неког другог угла. Имиџ Таблоида јесу његови гости, интригантне најаве, занимљива сценографија и темељна припремљеност водитеља. До сада су гостовали: харизматични политичари и фаталне српске плавуше и естрадни уметници. Своје катапултирање у звезде доживели су многи певачи из бивших југословенских република. На канабету ове телевизијске причаонице седели су Титов унук али и Милошевићев зет. Рејтинг Таблоида подигле су скандалозне личности, али и највећи домаћи уметници и новинари.

 Док Анђели спавају

Патријарх Павле у емисији “Док анђели спавају” код ауторке и водитељке Марине Рајевић Савић

Док Анђели спавају је ауторска емисија познате водитељке Марине Рајевић Савић. Ова емисија која је почињала у каснијим вечерњим сатима држала је пажњу великог броја гледалаца због тема и учесника – једног госта који је  пажљиво изабран у односу на тему сваке емисије. 

Емисија “Док анђели спавају” углавном је била посвећена темама које су истраживале однос родитеља и деце, различите концепте остваривања родитељске улоге и њихове улоге као васпитача са свим знањима и незнањима које обухвата родитељска васпитна улога, а која се одражавају на сам процес одгајања, васпитања и раста и понашања деце у различитом узрасту. Њени гости су били углавном познати или и мање познати људи из различитих професија и статусних слојева, професори универзитета, естрадни уметници, спортисти, али и познати духовници СПЦ. Често су гости били и дечији психолози, психијатри, психотерапеути, породични психолози који су у разговору са водитељком давали важне коментаре и осврте на поједина девијантна понашања, несналажења родитеља у многим за њих познатим или непознатим ситуацијама, а све у циљу веома добронамерне улоге и функције водитеља Марине Рајевић Савић. Емисија је била превасходно едукативна али и врло занимљива и изузетно гледана због чега је трајност ове емисије из недеље у недељу премашила многе рекорде. 

Програм и емисије БК телевизије

Претежни део програма телевизије БК био је информативни програм. На пет минута до пуног сата биле су емитоване емисије „Наслови“ и „Телефакт“. Осим њих, популарне политичке емисије биле су: „Суочавање“, „Клопка“ и „Није српски ћутати“. Биле су још бројне познате емисије: „Puzzle“, „Увећање“, „У тренду“, „Таблоид“, „Спорт 063“, „Портрет“, „Планетаријум“, „Пиши бриши“, „Мобиклик Флеш“, „Лопта“, „Маска“, „Кажи А“, „Као данас“, „Јапи“, „Италијанска игра“, игра за децу „Хуго“, игра за децу „Тајни агент Изи“, „Разоткривање“, „Бау – бау“, „БК профил“, „Клот фркет“, „Ипак се окреће“, „Коњи поново јуре“, „Пре и после“, „Може бити само један“, „Од бисера грана“, „Гутенберг“, „Свет у боји“, „Такви какви смо“, „Top Speed“, „Аранжман“, „Арсенал“, „Вековник“, „Преко ивице“, „У поверењу“, „ТВ Бинго“, „Томболина“, „Фар“, „Укрштене речи“, „СМС авантура“, „Експиријум“, „Аксиом“, „Апостроф“, „Отисак“, „Метаморфоза“, „Тотал контакт“, „Црно на бело“, дечији квиз „Ко се игра тај се воли“, „Док анђели спавају“, „Трејлер“, „Шта чинити?“, „Женска посла“, „СМС лудорије“, „Пикадо“, „Свет на длану“, „Телемост“, „Дипломатски клуб“, „Бели лук и папричица“, „Идол“, „Нетворк“, „Блокбастер“, „Женска посла“, „Евролига“, „Primera Division“, „The F.A. Premier League“, „Гравитација“, „БК архив“, „Улови трофеј“, „Без милости“, „Клуб конфедерација“, „Нежења“, „Глобус аутобус“, „Фан Флеш“, „Енглеска лига“, „Ђура“, „Бројач“, „БК парламент“, „Бисери“ и „Без речи“.

Забавни програм је такође био важна компонента телевизије БК. Емитовани су разни квизови, од којих су неки популарни широм света („Желите ли да постанете милионер?“, „Најслабија карика“, „Фантазирање“), поред којих значајно место заузима и ауторски квиз „Златна жица“. Још неке ауторске емисије из забавног или образовног процеса: „Еустахијева труба“, „Мала српска читанка“, „Економалија“ и друге. На БК телевизији емитовао се и јутарњи програм „Будилник“.

ТВ БК Телеком је једна од првих приватних телевизија у Србији која је увела телетекст и почела са емитовањем сателитског програма, прво за подручје Европе, северне Африке и Блиског истока (помоћу сателита Hotbird), а касније и за подручје Аустралије и Северне Америке.

БК Телеком је поседовала врхунску ТВ технологију, савремено опремљен простор, четири ТВ студија, више режија и подрежија, репортажна кола, СНГ возило, сателитске везе, мобилне ЕНГ екипе, сигурне везе…

Сигналом је било покривено је 90% популације што чини више од 90% територијалне покривености. Наш програм реемитовало је низ локалних телевизијских станица, тако да у одређеним временским интервалима програм БК Телекома пратило преко 90% популације. Овлашћене истраживачке агенције дале су БК Телевизији атрибуте телевизије која је најперспективнија и која диктира стандарде на овим просторима. Програмски садржаји налазили су се на самом врху скале квалитета.

Од почетка, програм БК Телевизије је био сачињен тако да су окосницу представљале емисије информативног карактера, кратке ТВ форме, ТВ дуели, ауторска остварења у области документарног и програма културе, спорт и биране серије и ТВ филмови.

Емисије које су емитоване на БКТВ:

Развој и делатност породичне телевизије БК ТВ – БК Телеком

Радио-телевизија БК Телеком

Председник БК Групе Богољуб Карић је давно увидео да је телевизија моћан медиј пред којим тек стоји фантастична будућност технолошког развоја и проширења конвенционалних могућности. Та област је представљала један од најјачих државних монопола који је желео да разбије. Идеју да оснује сопствену телевизију могао је да реализује тек 1994. године, када су се стекли законски услови. Водећа идеја и слоган били су да БК ТВ буде породична телевизија за све три генерације једне породице.Резултат слика за bk telekom

Од самог почетка рада БК Телекома, као и бројне локалне телевизијске станице у оквиру БК групације које су ницале по целој Србији, сва истраживања гледаности показивала су да је реч о телевизији која је међу најгледанијима на територији коју је покривала својим сигналом.

БК телевизија (одомаћено име за Радио-телевизију БК Телеком) за кратко време је постала права породична телевизија, пристојна и технички доминантна у односу на друге приватне телевизије. Промовисала је модеран, динамичан програм, препознатљив визуелни идентитет, тематски разноврсне емисије, брз, компетентан информативни програм и изузетан технички квалитет снимка. Успешно се носила с државним програмима са једне стране, као и другим приватним ТВ каналима. 

Велики потенцијали политичког утицаја електронских медија данас ниједну власт не остављају равнодушном. Зато и не чуди што је баш овај програмски сегмент БК телевизије од власти будно праћен од њеног оснивања. Власти су нарочито будно пратиле информативне програме БК телевизије. Више пута је светским медијима БК ТВ била једини, широко коришћени, извор информација о актуелним догађањима у Београду и Србији. 

Александар Тијанић први , главни и одговорни уредник БК ТелевизијеРезултат слика за тијанић

Власт је због објективног информисања све шире јавности почела да „кажњава“ БК ТВ искључивањем репетитора, а министарство телекомуникација отезало је са давањем нових локација за репетиторе и тако је спречавало да прошири гледаност на подручја готово целе Србије.

Од самог почетка БК телевизију је организовао и уређивао вероватно највећи маг телевизијског медијског новинарства Александар Тијанић. Он је окупио екипу младих новинара коју је лично и уз помоћ својих сарадника оспособљавао за деликатне врсте програмских садржаја и убрзо после њиховог „школовања“ по његовом програму дао им је да креирају и да воде различите емисије као њихови аутори или водитељи. 

БК телевизија по својој кадровској структури и модерним телевизијским и новим програмским приступом била доминантна у односу на све друге телевизије рачунајући и РТС. Томе сведочи и чињеница да је по укидању националне фреквенције БК Телевизији, њени аналитички новинари, истраживачки новинари и ТВ репортери,  водитељи емисија различитог информативног, образовног, културног и забавног програма, као и аутори појединих емисија постали водећи медијски новинари и водитељи у најпознатијим телевизијама са националном фреквенцијом рачунајући и РТС чији је директор био управо Александар Тијанић.D:\Mitrovic\Mitrovic\BK tv 15.jpg

Модел Бизнис плана компаније БК Телеком 

Годишњи план, поготово његов сегмент пословања, пословни план, био је изузетно тешко конструирати из познатих разлога – готово немогуће пословање у економији уништено ратом, санкцијама, ниским стандардом, инфлацијом и др.

Основе за маркетиншки план, најважнији део пословног плана, било је врло тешко дефинисати у таквим условима. 

За категорије трошкова и трошкова као што су: плате, трошкови ручка, субвенције, трошкови за путовање на посао, порези, регреси за годишњи одмор, трошкови изнајмљивања и куповине опреме, амортизација итд., требало је обезбедити новац, у односу на РТС који се покрива ТВ претплатом, из других комерцијалних извора, продаје реклама и сл.

Важан стратешки циљ БК Телекома био је унапређење квалитета програма, увођење нових програмских сегмената, емитовање добрих филмова и породичних серија, као и коришћење мобилног студија у лајв (уживо) продукцији културних и спортских дешавања.

Радио-телевизија БК Телеком доо Београд, била је прва српска приватна телевизијска станица која је почела са радом у улици Палмира Тољатија 3, а затим пресељена у Булевар Николе Тесле 42а. Основана је 19.01.1994. године  у делатности: Радио и ТВ активности – шифра делатности: 12350 (92200). Оснивачи су били: Карић банка, БК Компанија, Европа Интернатионал, Недељковић Оливера, Карић Богољуб, Карић Драгомир, Карић Сретен, Карић Зоран, Карић Саша и БК Траде – Москва. 

Маркетиншка служба РТВ БК Телекома обучена је за обављање своје функције, односно продаје производа и услуга РТВ БК Телекома трећим лицима – пословним партнерима и клијентима по тржишним ценама.

За обављање тако важне функције за РТВ БК неопходне су претпоставке организационог и кадровског карактера. Да би услуга функционисала организационо и кадровски, служба мора имати одговарајући радни простор и модерну радну опрему.

БК Телеком, поред примарне функције продукције и емитовања ТВ програма, као другу важну функцију има продају производа и услуга, међу којима су најважније емитовање рекламних услуга на програму БК Телекома.

Маркетиншка производња, поред свакодневних обавеза архивирања, продукције, измене и уређивања материјала за емитовање, обавезна је да у сарадњи са РТВ БК Telecom Production израђује снимке и репортаже.

Набавка програма значила је директно преузимање страних и домаћих програма од произвођача или власника права. Сматрали смо да БК Група са својим контактима може директно ићи у куповину иностраног програма, без посредника – агенција, и без непотребних агенцијских провизија. 

Институти у оквиру БК система

Институт за развој малих и средњих предузећа

Институт за развој малих и средњих предузећа „Браћа Карић” основан је 1990. године. Институт је јединствена специјализована југословенска истраживачко-развојна, консултантска и образовна установа за пружање услуга у области: развоја предузетништва, развој менаџмент активности, управљања људским ресурсима, пројектовања информационих система, израда и постављања презентација на Интернету, процена вредности предузећа, обуке и едукација ради стицања и унапређења посебних знања и професионалних вештина.

Мисија Института је подстицање развоја предузетништва, израда и примена предузетништва у различитим областима привреде (више од 500 програма), као и перманентно унапређивање знања из области управљања предузећем.

Дискусија на седници Колегијума Института

На Институту су радили експертски тимови састављени од запослених на Институту (пет доктора наука), професори са факултета БК и стручњака из појединих области које Институт ангажује за потребе пројеката.

Доказане и признате, истраживачко-развојне, консултантске, образовне и издавачке делатности обезбедиле су Институту лидерску позицију у области теорије и праксе функционисање и развоја малих и средњих предузећа. 

У организационом смислу Институт за развој МСП се састојао из следећих организационих целина:

После две деценије рада Институт за развој МСП престао је са радом због одласка водећих људи Института на факултете БК Универзитета који су преузели активности Института.

Академија уметности

У оквиру Алфа БК Универзитета дуго година је била и Академија уметности.  Основана је 1998. године у Београду са намером да се на најсавременији начин обезбеди свестрано образовање уметничке и друге активности у позоришту,  филму и електронским медијима (на радију и телевизији), или и за реализовање мултимедијалних пројеката. По оснивању Академија уметности постала је чланица БК Универзитета.

Академија уметности ангажовала је за своје наставнике наше највеће уметнике свих генерација, као и најугледније теоретичаре и историчаре сценских уметности који уводе студенте у тајне уметничког стваралаштва.

Студије у овој Академији су веома специфичне  и у многоме се разликују од студија на осталим факултетима. Начин рада је био организован по катедрама и класама. Класе су имале имају мали број студената, тако да се сваком студенту поклањала одговарајућа пажња.

То је омогућило да студенти Академије још током школовања са успехом наступају  на сценама наших најугледнијих театара, снимају радио драме, припремају телевизијске емисије и остварују друге активности које ће бити саставни део њихове будуће професије.

Академија уметности БК употпуњује редовни наставни процес семинарима и предавањима угледних професора – гостију из земље и иностранства, познатих уметника и прослављених стваралаца.

Студенти Академије своје теоријско знање могу на најбољи начин да провере и употпуне укључивањем у рад познатих институција културе, као  што су: Народно позориште, Београдско драмско позориште, Југословенско драмско позориште, Позориште „Пинокио”, Позориште “Дадов”, “Славија театар”, “Звездара театар”, Музеј југословенске кинотеке, Радио телевизија Србије, Дом културе “Студентски град”, Студентски културни центар и др. 

Студенти Академије су већ током студирања или приликом завршетка свог студирања добијали вредне награде на домаћим и међународним такмичењима или фестивалима за режију, филм, филмски жанр, слику, сценарио, продукцију и др.

До реформе високошколског система Академија уметности је била организована кроз рад катедри као што су:

После примене Болоњске декларације студијски програми Академије уметности су кориговани:

Поред студирања студенти су могли да користе Спомен библиотеку “Милан Ђоковић”, а такође и да учествују у раду Хора Белканто. 

Реформа Академије уметности извршена је усвајањем болоњске декларације од стране државе, а нарочито узимајући у обзир брзину развоја науке и технологије, сугестије професора и студената и пратећи кретања европског простора у овој области организације. Академија је акредитовала иновиране студијске програме основних и мастер академских студија, додајући им нови квалитет.

Према болоњској декларацији од 2005. године катедре као основни облик организације Академије трансформисане су у основне академске четворогодишње студије (ЕСПБ 240):

Студијски програм Глума

Мирјана Карановић, први декан Академије уметности БК

Настава глуме обавља се на теоријским и практичним принципима метода Станиславског, обогаћеним искуствима француске и енглеске школе психолошког реализма, као и најновијих праваца XX и XXI века.

Настава глуме обухвата упознавање студената са елементима и техником глумачких интерпретација пред микрофоном, филмским и телевизијским камерама, као и у мултимедијалним пројектима.

Ванредни професор Предраг Ејдус

Пре примене Болоњске декларације и реформе Академије уметности Шеф Катедре за глуму био је ванр. проф Предраг Ејдус.

 Студијски програм Глума обезбеђује студентима да се упознају са елементима импровизоване игре и начином успостављања односа према себи и конкретном догађају, до извршавања сложених сценских задатака, радње и противрадње, сукоба и мотива, као и контакта са партнером. Поред вежбања односа према публици, обавља се и анализа драмског текста, односно драмских ситуација, ликова и жанрова. Настава се заснива на бројним практичним вежбама, чији се резултати сагледавају и вреднују на колоквијумима и годишњим испитима, организованима у виду јавних представа.

Основни циљ програма је да развије таленат и знање студента за овладавање специфичним техникама глуме, говора, покрета, основним елементима акробатике и сценских борби, неопходним за креативно деловање у позоришту и телевизији и на филму. 

Студијски програм Фотографија и камера

Студијски програм Фотографија и камера обједињује студије фотографије и филмске и телевизијске камере.

Намењен је стицању практичних и теоријских знања о значају и употреби фотографског медија у доменима документарне фотографије, „лифе“ фотографије, фото-журнализма, модне и рекламне фотографије, савремене уметности фотографије; снимања документарних и играних филмова и ТВ серија, рада на филму и телевизији, овладавања филмским штимунзима, кадрирања и усаглашавања оптике и планова, специфичних жанрова из телевизијске праксе, реализације рекламних и музичких спотова, директних ТВ преноса, естетике простора уметности; креативног рада у постпродукцији фотографске и видео слике, филмске и ТВ режије, технолошког процеса производње дугометражног играног филма.

Компетенције које се добијају по завршеним четворогодишњим студијама: Документарни фотограф; Модни и рекламни фотограф; Уметник фотографије; Камерман на телевизији; Филмски и телевизијски сниматељ и Директор фотографије на филму.

Филмска и ТВ режија и монтажа 

Шеф Катедре за филмску режију, редовни професор Милош Радивојевић

У првој години студенти филмске и ТВ режије раде на припреми и креативном дефинисању свих фаза у процесу реализације филма. Писање сценарија за получасовни играни филм у овој години се ради са сценаристом. На крају године снима се филм. У четвртој години студенти се баве перспективом филма као медија, и везом филма и електронике. Посебна методолошка јединица у четвртој години је филм и приватни живот, као и рад на неистраженим филмским просторима и могућностима у технолошко креативном смислу. На крају године студент диполомира на филму по могућностима и избору.

Шеф Катедре за ТВ режију, ред. проф Сава Мрмак

У првим годинама Академије Шеф Катедре за филмску режију био је редовни профосор Милош Радивојевић, а Шеф Катедре за ТВ режију био је редовни професор Сава Мрмак.

Преласком на нову организацију са студијским програмима ова катедра је постала четворогодишњи студијски програм филмске и телевизијске режије

Шеф Катедре за филмску и ТВ монтажу био је професор Андрија Зафрановић.

Шеф Катедре за филмску и ТВ монтажу, професор Андрија Зафрановић

Студијски програм Филмске и телевизијске режије представља интердисциплинарни приступ у проучавању (кроз историју светског и домаћег филма, теорију филма, херменаутику ликовних уметности, естетику, психологију…), у припремама за стваралачки процес обликовања и реализације филмских и телевизијских дела у разним жанровима (дугометражни играни филм, тв филм, драма, дугометражни документарни филм, кратке форме попут кратког играног и документарног филма, разни телевизијски формати: музичке емисије, директни преноси, итд).

Студијски програм Филмска и телевизијска монтажа конципиран је на чињеници да је монтажа завршни чин филмског и ТВ стваралаштва, у коме се дефинитивно уобличава свако филмско и телевизијско дело. Естетски аспект монтаже огледа се у начину изражавања кроз властити рукопис, монтажни стил и комбинаторику, креативност и оригинални начин мишљења, уз савладавање свих неопходних занатских вештина.

Кроз тематске вежбе које обухватају рад на документарним и играним, филмским и телевизијским формама, студенти се такође оспособљавају за монтажу слике и звука у различитим програмским пакетима, а што омогћава супериорно техничко познавање, неопходно у модерној филмске слике и дизајну звука. Студенти се кроз основне студије монтажи Филмске и телевизијске монтаже припремају и као исход поседују знања и искуства неопходна за каријеру професионалног филмског и телевизијског монтажера.

Студијски програм Музичка продукција и дизајн звука

Суштина студија за звање: дипломирани сниматељ звука (слично профилу стручњака у европским земљама: дипл. инжењер звука, сниматељ, дизајнер, односно тон-мајстор) састоји се у интердисциплинарној природи симултаних студија звука и музике, технике и уметности, аудиологије и групе важних теоријских и општеобразовних предмета.

Будући дизајнер звука/музике, кроз четири године, стиче квалитетан ниво техничког и музичког знања неопходног за уметничко обликовање звука и музике за потребе медија (позориште, филм, радио, ТВ, медиј компјутера, продукција музике).

Сврха студијског програма Музичка продукција и дизајн звука подразумева симултано проучавање музике и звука, звука у медијима – њиховог међусобног прожимања у складном склопу уметничких, техничких и научних достигнућа, а програм је конципиран тако да испуњава захтеве традиционалне и савремене уметничке праксе. Истовремено и равноправно, студије припремају будуће уметнике за каријеру стваралачког одговора широкој скали уметничких изазова у позоришту и медијима – филма, радија, телевизије и дигиталних медија, у ауторском ангажману у продукцији музике као и у пословном ангажовању у области медија.

Музички продуцент, дизајнер звука, може самостално да естетски обликује, продуцира, снима, едитује, микса, па чак и компонује, аранжира и оркестрира различита звучно-музичка дела и процесе, дизајнира звук у позоришту, на филму или ТВ, а бави се и организовањем културних приредби.

Студијски програм Продукција у уметности и медијима

Продукција у уметности и медијима – проучавање културе и уметности из продуцентског угла; менаџмент пројеката у култури; културна политика и финансирање културе; кључне стратегије и тактике маркетинга и односа с јавношћу које се примењују за пласирање уметничких дела и догађаја;

Продукција у електронским медијима везана је за феномен и програмске функције; анализа жанрова; организациона структура; процес продукције и пласирање садржаја; буџетирање пројеката; пројектовање (реобликовање) медијских кућа;

Позоришна продукција обухвата организацију сценског извођења; менаџмент позоришног пројекта; менаџмент институционалног позоришта; нормативно регулисање позоришне делатности и међузависност позоришне организације и политике;

Филмска продукција – технолошки процес снимања филма, формирање и рад филмских екипа; дистрибуција и приказивање филмова; осмишљавање и покретање производње филмова и њиховог пласмана.

Продукција је умеће или вештина тимског рада која управља пажњом и ствара интересовање широког аудиторијума кроз остварење идеје, претходно обезбеђивањем значајних финансијских средстава и прецизним буџетирањем, уз управљање многобројном кадровском структуром разних професија и коришћењем сложених технолошких система да усклади жеље и могућности како би испунила задатак са ресурсима који су јој на располагању у задатом року.

Мастер академске студије (ЕСПБ 60):

Мастер студијски програм Интердисциплинарне студије визуелних и сценских уметности проистекао је из потребе за образовањем стручних и уметничких кадрова који могу својим креативним ангажманом да одговоре на све израженије захтеве савремених токова у интердисциплинарним уметничким оквирима. 

Програм Интердисциплинарне студије визуелних и сценских уметности пружа могућност избора између два модула: Фотографија и камера и Мултимедијално сценско стваралаштво.

Нов Мастер академски студијски програм Уметност документарних форми је јединствени мастер програм у овом делу Европе, осмишљен за едукацију аутора који изражавају таленат и склоности ка документаризму на филму или телевизији.

Фокус и посебност овог програма односе се на мултимедијални карактер студија, у оквиру којих се студенти профилишу радећи вежбе које су специјално креиране за развој њихових ауторских личности у различитим областима (филм и ТВ) уз профилисање њихових афинитета.

Програм се спроводи кроз низ педагошких сегмената који подразумевају предавања, креативне радионице, семинаре, вежбе и уметничко-наставну продукцију која је темељ овог мастер програма.

Академија уметности је за свој рад добила значајне домаће и међународне награде и признања: 

Истакнути професори 

Академије уметности БК били су или су и данас: 

Проф. Мирјана Карановић, 

Проф. Небојша Дугалић

Проф. Предраг Ејдус

Проф. Бранислав Јеринић 

Проф. Петар Банићевић

Проф. Владимир Јевтовић

Проф. Анита Манчић

Проф. Иван Бекјарев

Проф. Никита Миливојевић

Проф. Сава Мрмак

Проф. Милош Радивојевић

Проф. Синиша Ковачевић

Проф. Радослав Владић

Проф. Андрија Зафрановић

Проф. др Михајло Ђорђевић

Проф. Милан Алексић

Проф. Зоран Павловић

Проф. др Рашко Јовановић

др Ненад Љубинковић

др Миливоје Павловић

др Жарко Требјешанин

др Бранислав Милијић

др Ђорђе Кадијевић

др Радослав Зеленовић

др Миодраг Ђукић

др Вељко Ђурић

др Тихомир Станић

Проф. Драгана Варагић

Проф. Драгољуб Елчић

Игор Ђорђевић

Милица Јанкетић

Драшко Плавшић

мр Ивана Томановић

др Саша Божидаревић

др Бранислав Поповић

Почасни професори академије Уметности БК између осталих су:

Један од оснивача и дугогодишњи главни менаџер Академије био је Душан Ђоковић.

Садашњи декан је Проф. Драгољуб Елчић.

Никита Михалков и Душан Ђоковић

Спомен библиотека „Милан Ђоковић“

Спомен библиотека ”Милан Ђоковић” специјализованог је типа и располаже фондом од хиљаду и више књига из области театрологије, филмологије, драматургије, науке о медијима и других струка. Књиге стоје на располагању свим студентима и наставницима Академије. 

Академија уметности БК такође издаје и своје уџбенике, приручнике, различите хрестоматије и скрипта из предмета који се изучавају наставним програмом на свим катедрама. Циљ је издавачке делатности да професори који предају на Академији напишу уџбенике или припреме одговарајућа скрипта на основу постојећег наставног програма. 

Универзитет Браћа Карић

Факултет за менаџмент „Браћа Карић“

Још у време када је реч менаџер уместо речи директор била готово забрањена основали смо факултет управо за менаџмент. Иако сам и сам био генерални директор са групом извршних директора у нашој фирми “Браћа Карић” много нам је више одговарало да у фирми имамо менаџере а не директоре. То није само језичка разлика већ је то суштинска разлика између директора и менаџера. Та разлика се огледа у приступу  послу, приступу циљевима пословних активности, начину управљања, односу према запосленима, контроли пословних активности, а нарочито у односу према резултатима пословних активности. Директор обично има радно време, секретарицу,  опис посла,  критеријуме за избор, али нигде нисам приметио да су директори државних односно друштвених предузећа одговорни за пословне резултате, пословно планирање и реализацију пословних планова. У нашој фирми ми јесмо у почетку били директори различитих функција у компанији али смо врло брзо већ почетком деведесетих година променили називе функција и њихове улоге и одговорности. 

У промени приступа од руковођења људима што чини углавном административним директорским приступом ка менаџерском приступу оријентисаног на управљање процесима и резултатима рада, вероватно смо били први ако не у Југославији а оно у Србији.  Та промена је врло добро прихваћена у нашој компанији од стране свих директора. Са том променом дошла је и повећана продуктивност, бољи производни и пословни резултати, боља продаја, већи профит, а истовремено и већа мотивисаност резултате не само дотадашњих директора него и радника.

Наш Факултет за менаџмент  “Браћа Карић” основан је крајем 1991. године.  Представљао је првенац Универзитета “Браћа Карић” и приватног високог школства на тржишту југоисточне Европе. Програм факултета нисмо измишљали из своје главе, већ смо дали задатак нашем саветнику др Милану Митровићу да са својим тимом сарадника анализира програме пословних школа менаџмента у Америци и Европи и да на основу њих направи синтезу програма за наш Факултет за менаџмент. То је урађено и професионално и модерно за то време тако да су садржаји нових тематских области за наше прилике биле испред времена за многе научне кругове и високошколске установе. Чак су и данас после тридесет година актуелне и модерне.

Оснивањем  Факултета желели смо да створимо факултет који ће студентима пружати образовање високог квалитета.  Због тога се Факултет  за менаџмент  “Браћа Карић” преко својих наставних планова и програма стално развијао и тражио одговоре на савремене трендове и  изазове, како би његови дипломци и последипломци били  на нивоу знања и способности неопходних за пословање у домаћој и светској привреди. Ново време глобализације  пословања и техничко-технолошке и друге промене, захтевали су флексибилне наставне планове и програме засноване на новим методама комбиновања индивидуалног рада и тимског рада и учења.

Већ после прве године од почетка рада Факултета, а на основу Решења бр. 612-2056/2003 од 29.  маја 2003. године Факултет за менаџмент  Универзитета “Браћа Карић” добио је сагласност и одобрење од надлежног  министарства за извођење наставе и на енглеском језику на основним и магистарским  студијама, почев од школске 2003/2004. године. Настава на енглеском језику се успешно одвијала према наставним плановима  и програмима основних и  магистарских  студија које су се изводиле  на српском језику на Факултету за менаџмент “Браћа Карић”, а од тада и на енглеском језику, тако да је свако од студената могао да бира.

Такође смо прво увели поподневну наставу за запослене из наших компанија али и других компанија из Београда и околине. Била је то велика погодност за запослене, али и „мала“ револуција за наше професоре јер су морали да раде у две смене. Увели смо, такође, новину да и субота за студенте уз рад буде радна за консултације са професорима и асистентима.

Треба истаћи и да су сваке среде од 12:00 до 13:00 часова била гостујућа предавања професора са других факултета, али и истакнутих стручњака и менаџера из праксе. Предавања су била изузетно посећена. Питања студената била су бројна и често позитивно изненађујућа за госте – предаваче јер су показивала упућеност и знање наших студената.

Морам да истакнем да је у наведеним новим активностима велику улогу имао Проф. др Бранислав Машић, дугогодишњи декан Факултета за менаџмент. Стратегија Факултета за менаџмент “Браћа Карић” састојала се у континуираном побољшавању наставних и ваннаставних процеса. Само је најквалитетнији стручни кадар са најбољим препорукама учествовао у процесу наставе. Политика рада Факултета се могла сажети у следећим областима: 

План и програм Факултета разрађен је по годинама студија, подручјима, предметима и темама (општи део, општи менаџмент и предузетништво, маркетинг, финансије, информатика, људски ресурси и међународне пословне операције).

Карактер образовног програма:

Главне области Факултета за менаџмент приликом његовог оснивања и израде наставног плана и програма факултета нису били називи предмета, али су то биле теме које су ушле у садржај предмета распоређених по годинама студирања. 

Област – Општи менаџмент и предузетништво

Обухвата од предмета и тематске области које проучавају мултифункционалну димензију пословања предузећа: Основе предузетништва; Предузетништво и својина (капитал); Предузетништво и менаџмент; Предузетништво и мала привреда (мала и средња предузећа); Пословна стратегија и одлучивање; Управљање пословним активностима у стабилним условима привређивања; Управљање пословним активностима у нестабилним условима привређивања; Анализа пословања; Планирање; Савремена менаџмент теорија и пракса; Организациона структура и ефикасност предузећа; Стратешки менаџмент; Управљање великим системима – корпоративни пословни системи и Управљање предузећем у условима кризе и сл.

Област – Менаџмент производње

Састоји се од предмета и тематских области: Планирање, организација и контрола процеса производње; Набавка, контрола залиха и коришћење капацитета; Предвиђање, прогнозирање и примена квантитативних техника и метода; Индустријска економија; Управљање производњом; Технологија производње; Организација производње; Подела рада и специјализација; Управљање трошковима; Управљање квалитетом; Производња и екологија; Управљање истраживањем и развојем; Индустријски инжењеринг.

Област – Информатика и информациони менаџмент

Информатика обухвата предмете и тематске области: Планирање, увођење и управљање информационом технологијом; Промене у информационој технологији; Анализа информационих захтева у различитим ситуацијама и варијаблама; Структура менаџмент информационог система; Системи за подршку одлучивању; Компјутерско моделирање и симулације; Пословне игре; Експертни системи; Екстерне базе података и системи информационих мрежа; Теорија информатике; Улога информатике у управљању предузећем; Експертни системи; Програмирање I, II, III, IV (Kobol и Fortran, а касније Java, C++, PHP и др.) и Роботика. 

Област – Менаџмент финансија и рачуноводства

Ова студијска област састоји се од предмета и области: Оријентација на прибављање, коришћење и дистрибуцији капитала у предузећу и финансијским институцијама; Функционисање тржишта новца и тржишта капитала; Управљање банкарством; Макро и микро економска политика; Међународне пословне финансије; Теорија и пракса рачуноводства; Примена рачуноводства и извештаја при пословном одлучивању; Основна рачуноводствена начела; Припрема и интерпретација рачуноводствено-финансијских извештаја; Ревизија извештаја; Примена компјутера и информационих система у финансијама и рачуноводству; Финансијска анализа предузећа; Израда инвестиционих елабората; Берза и берзанско пословање; Послови лизинга и франшизинга; Комерцијално банкарство; Међународне пословне финансије.

Област – Менаџмент људских ресурса

Односи се на руковођење и развој кадрова у предузећима, анализу концепата и техника за креирање радних места, развој ауторитета, мотивације, међуљудских односа, делегирање задатака, лидерства, комуникације у процесу ангажовања, коришћења, развоја људских ресурса у предузећу. Могући изборни предмети: Руковођење; Теорије и модели руковођења; Техника руковођења; Социолошки и психолошки аспекти понашања запослених у предузећу; Комуникација и координација; Теорија, структура и обликовање организације; Управљање и развој људских ресурса; Организациона култура и пословна етика; Деоничарство и мотивација запослених; …

Област – Маркетинг менаџмент

Бави се планирањем и применом маркетинг концепта у предузећу у условима тржишта и конкуренције. Концепти се односе на могућа решења у дизајнирању производа, формирању цене, креирању пропаганде и канала дистрибуције у оквиру регионалног, националног и међународног тржишта, укључујући иновације и развој производа. Обавезни или изборни предмети: Управљање маркетинг миксом; Стратешки маркетинг; Међународни маркетинг; Истраживање тржишта; Индустријски маркетинг; Извозни маркетинг; Понашање потрошача; Промоција; Утицај на потрошаче и Савремена кретања у маркетингу.

Област – Међународни менаџмент

Проучавање међународне димензије пословања предузећа. Стављају наставнике и студенте у ситуацију да комплексно решавају конкретне задатке у мултидимензионалном међународном окружењу. Могући изборни предмети: Пословање у европском и светском окружењу; Кретања на међународном тржишту роба и капитала; Улога мултинационалних компанија у светској привреди; Конкурентност домаћих производа на светском тржишту; Спољнотрговинско пословање; Правни аспекти спољнотрговинског пословања; Међународно преговарање; Заједничка улагања; Пословно комуницирање; Пословна етика; Страни језик (факултативно); Пословни немачки; Пословни руски; Пословни шпански; Пословни француски; Пословни кинески; Пословни јапански и сл.

За извршни одбор оснивачког Савета факултета  предлог програма Факултета за менаџмент израдио: Проф. др Бранислав Машић, први декан Факултета за менаџмент

У Београду,27.05.1991. г.

image1

После прве деценије рада Факултета за менаџмент декан Факултета проф. др Бранислав Машић је истакао:

Факултет за менаџмент  је за нас место ширења најважнијих и најсуптилнијих знања, али и место које уз образовање васпитава и учи студенте о реалним проблемима и начинима њиховог решавања.

Пракса је показала да се на великим факултетима студенти осећају изгубљено у маси, па је циљ да се појединац извуче из анонимности. На Факултету, сваки студент је особа, са именом  и  презименом, а не само број у индексу. Рад  студента посматрамо са великом озбиљношћу и пратимо његов напредак од почетка студија да стицања дипломе. Овај вид пажње и блискости са студентима постали су знак препознавања и разликовања Факултета од других сличних институција. 

Ми смо још увек млад Факултет, али постати, опстати и развијати се у нашим условима сматрамо успехом. За кратко време постизали смо снага, о чему говоре и признања која добијамо у земљи и свету. Међу њима су: престижна европска интернационална награда за квалитет миленијум, која нам је додељена у Паризу, јула 2000. године, Међународна златна награда за комерцијални престиж Нови миленијум, новембар 2000, и др.

Стварни успех Факултета за менаџмент “Браћа Карић” је квалитет његових студената и њихова одлука да озбиљно студирају, али и изузетна компетентност његових професора. Студенти уче како да као менаџери буду практични, креативни, иновативни, флексибилни, брзи у одлучивању, и у свему фокусирани на квалитет. Наши студенти уче не само да се прилагођавају променама, већ и да сами креирају промене у свом окружењу.

Најбољом потврдом квалитета досадашњег рада сматрамо број својих дипломаца запослених  на престижним  позицијама светских и домаћих фирми, као и оних који са великим успехом студирају на последипломским студијама светских универзитета.

Истакнути наставници на Факултету за менаџмент и то само они у звању редовних професора: 

Проф. др Милутин Ћировић, Економски факултет БУ

Проф. др Бранислав Машић

Проф. др Драгана Милојић

Проф. др Небојша Марић

Проф. др Стевица Крсмановић

Проф. др Костадин Пушара

Проф. др Миомир Јакшић, Економски факултет БУ

Проф. др Слободан Ћамиловић, 

Факултет организационих наука

Проф. др Бранко Маричић, Економски факултет БУ

Проф. др Живко Дулановић, Факултет организационих наука

Проф. др Светолик Костадиновић

Проф. др Јуриј Бајец, Економски факултет БУ

Проф. др Миле Јовић

Проф. др Слободан Крчевинац, Факултет организационих наука

Проф. др Весна Милићевић, Факултет организационих наука

Проф. др Небојша Савић

Проф. др Светислав Пауновић

Проф. др Бошко Живковић, Економски факултет БУ

Проф. др Иван Багарић

Проф. др Лариса Јовановић

Поводом 25. година рада Универзитета, Председник БК Групе Богољуб Карић се захвалио свим професорима, њиховим млађим колегама у звању ванредних професора, доцената и асистената, јер су пуно учинили у афирмацији и развоју нашег Факултета за менаџмент. Пошто сам био дуго одсутан у иностранству на сасвим другим пословним активностима нисам се много бавио Универзитетом већ сам то поверио Миланки Карић, председници Фондације БК и Универзитета. 

Веома ми је жао што је наш високошколски првенац имао значајне проблеме због којих није могао да опстане у онаквом садржају и статусу какав је био пуних петнаест година. 

Зашто се није одржао први Факултет за менаџмент и који су разлози за то? Постојало је више разлога који су се испољавали паралелно и за које је тешко утврдити чији је појединачни утицај био одлучујући. Навешћу неке од тих разлога:

Чим је Факултет почео убрзано да се развија, и по структури и квалитету својих студијских програма, ауторитетом својих професора,  популарношћу на тржишту високошколских установа, могућношћу да студенти своју праксу обављају у бројним компанијама унутар БК групе и ван ње, дошла је официјелна забрана од стране Београдског Универзитета да њихови професори не могу истовремено да предају и на свом матичном факултету и на приватном факултету. Морали су да се определе, а због чега је наш Факултет за менаџмент у року од неколико месеци остао без значајног броја најистакнутијих кадрова, са ФОН-а и Економског факултета у Београду. Ова нова ситуација са професорским кадром вероватно је у приличној мери утицала на смањење броја студената који су до тада имали амбицију да се упишу на наш Факултет. 

Други разлог који је директно утицао на опадање броја студената и њихово интересовање за Факултет за менаџмент је затварање (насилно) фирми из БК групе – банке, осигуравајућег друштва, БК Телекома, преузимање и продаја Мобтела и др. чиме су студенти наших факултета изгубили могућност практичне наставе у тим фирмама, као и могућност и перспективе њиховог запошљавања у тим компанијама по дипломирању. 

Није безначајан ни разлог што је у кратком временском периоду због одлазака већег броја чланова породице Карић у иностранство, због нових послова БК групе, после затварања фирми у Србији, а чиме је наш ауторитет и подршка развоју Факултета била смањена. 

У таквој ситуацији извршили смо прерасподелу студената са Факултета за менаџмент на друге, по програму сродне факултете унутар БК Универзитета (највећи део њих је прешао на Факултет за трговину и банкарство). 

Такође све већа појава нових приватних факултета у свим већим градовима широм Србије из области менаџмента допринела томе да се дезинтегрише тржиште високошколских услуга и смањи интересовање за студирање у Београду, истакао је Богољуб Карић.

Факултет за трговину и банкарство

Зграда у којој је почела са радом Академија за трговину у Пећи

Факултет за трговину и банкарство произашао је из потребе пословног система Браћа Карић да се управо развија у области банкарства и трговине на домаћем и међународном тржишту. Обзиром да таквог факултета у то време није било, управни одбор БК групе у сарадњи са Фондацијом Браћа Карић и Институтом за развој малих и средњих предузећа основао је овај факултет, а који је већ имао темељ у Академији за трговину у Пећи у статусу више школе

Академија за трговину добила је решење Министарства просвете Србије за први степен двогодишње наставе 1993 године, а наредне 1994. године добила је решење од исте институције за четворогодишње студије под називом Академија за трговину. Преласком у Београд Академија за трговину прерасла је у Факултет за трговину, банкарство и рачуноводство и ревизију под којим називом је наставила да ради у Београду као чланица Унивезитета Браћа Карић ( видети прилог Законских решења о оснивању Академије за трговину – два решења )

Пословни систем “Браћа Карић” је већ развио трговинску делатност у области, пре свега, велетрговине као и све више у иностранству у области експорт-импорт активности. 

Новоформирана “Карић банка” доживела је већ у прве две године велику експанзију,  као и неке друге новоформиране приватне банке и штедионице, коју годину касније, широм читаве тадашње Југославије. Свака од тих банака имала је потребе за високо стручним кадром из области банкарства који није могао једноставно да буде обезбеђен из ресурса постојећих великих српских односно југословенских банака као што су:  Беобанка,  Југословенска инвестициона и кредитна банка,  Београдска банка, Југобанка, Љубљанска банка и др. а које су већ 2001/2002. године су отишле у стечај.

Потреба за квалитетним и модерним стручњацима из области финансија и банкарства постајала је све већа, а тиме и све већи број потенцијалних студената Факултета за трговину и банкарство.  Трговина и банкарство била су два студијска програма унутар овог факултета. 

Променом закона у овој области, монопол државних трговинских фирми за трговину на велико и мало,  а нарочито у области међународне трговине и експорт-импорт послова омогућили су да се практично сруши монопол државних фирми за спољну трговину, тако да су по том новом закону и приватне фирме, уз задовољење одређених формалних услова, могле да обављају међународну трговину. На тај начин је и у овој области трговине и међународне трговине постојала све већа конкуренција, а то значи и потреба за школованих кадровима из области унутрашње и спољне трговине.

Средином осамдесетих и почетком деведесетих година и унутар БК групе унутрашња и спољна трговина постала је  све значајнија делатност не само у Југославији, а нарочито трговини према “већ бившем” Совјетском Савезу, а потом и на тржиштима Русије и ЗНД-а (Заједница независних држава) као и тржишту Канаде, САД-а, Кине и других земаља постојећих и будућих чланица Европске уније. На тај начин су и потреба за новим кадровима у области модерне трговине постојала је све већа,  а то значи и већи прилив потенцијалних студената на Факултету за трговину и банкарство.

Овај Факултет основан  је са намером  да се развија као извориште знања и вештина за бављење не само трговином, већ и банкарством, финансијама, рачуноводством и сл.

Програми по којима се на њему учи и студира били су креирани по угледу на програме сличних иностраних факултета. 

Резултат слика за гордана ајдуковић

Декан Факултета за трговину и банкарство

“Свесни смо да факултете чине великим – велико дело њихових  бивших студената. Верујемо да су темељи нашег факултета чврсти и да ће он опстати и развијати се,  да ће  нас надживети прилагођавајући се временима што долазе, привреди и друштву.” рекла је обраћајући се студентима поводом десетогодишњице Факултета декан Факултета за трговину и банкарство проф. др Гордана Ајдуковић.

Факултет за трговину и банкарство “Јанићије и Даница  Карић” започео је са радом у Београду 1993. године. Урађени су нови савремени наставни планови и програми који су проширени и на област финансија, банкарства, рачуноводства, а касније и ревизије. Применом реформе високог школства, а у складу са Болоњском декларацијом уместо ранијих смерова уведени су заокружени студијски програми који су морали бити презентирани и акредитовани од стране Републичке комисије за акредитацију и квалитет.

Сам Факултет је кроз своје скоро три деценије постојања мењао свој наставни план и програм прилагођавајући се технолошким променама, захтевима тржишта и развоју науке у овим областима.

Данас на овом факултету постоје следећи студијски програми: Основне академске студије: Трговина; Ревизија и рачуноводство; Финансије (ДЛС); Агробизнис и агроекономија. Мастер академске студије: Трговина, Агробизнис и агроекономија. Докторске студије: Међународна трговина и бизнис.

Основне студије су организоване са заједничким предметима у прве две године, а касније се гранају према специјализованим студијским програмима.

Обавезни део наставног процеса односио се управо на праксу наставника и студената у предузећима, банкама, осигуравајућим друштвима. Студенти се укључују у практичан рад према својим афинитетима, потребама и намерама.

Наши дипломци заузимају високе позиције у свим сферама друштва, запослени су у успешним предузећима у земљи и иностранству (Coca Cola, Mercedes Benc, НИС, Delhaze Group, Србија гас, Gazprom Njeft и др), заузимају руководеће функције у финансијским институцијама (Сociete Generale Banka, Banca Intesa, Raiffeisen Bank, Addiko banka, Комерцијална банка, Народна банка Србије, Београдска берза, Deloitte and Touche, Ernst&Young, Uniqa осигурање, Дунав осигурање и др), као и у државним службама од локалне самоуправе до министарства. 

На нашем факултету су студирали и студенти из Русије, Казахстана, Украјине, Киргистана и Узбекистана. Ови студенти су данас успешни лидери у својим земљама.

Проширењем студијских програма и под данашњим називом Факултет за финансије, банкарство и ревизију, образује студенте за савремену економију, трговину, маркетинг, порезе и царине, финансије, банкарство, рачуноводство и ревизију, агробизнис и аграрну економију.

На крају навешћемо и неке истакнуте наставнике на Факултету за трговину и банкарству који су дуго година предавали на
Факултету:

Проф. др Љубомир Маџар

Проф. др Гордана Ајдуковић

Проф. др Зоран Попов

Проф. др Јозефина Беке

Проф. др Божидар Миленовић

Проф. др Стевица Крсмановић

Проф. др Мирослав Дреновак

Проф. др Милорад Иванишевић

Проф. др Костадин Пушара

Проф. др Зорка Грандов

Проф. др Слободан Ивовић

Проф. др Вера Минић

Проф. др Драган Вучинић

Проф. др Бошко Живковић

Проф. др Боривоје Прокоповић

Проф. др Вук Огњановић

Проф. др Маријана Видас Бубања

Проф. др Миљана Барјактаревић

Проф. др Инес Бесаревић, 

Проф. др Живана Пржуљ

Свима њима се и овом приликом захваљујемо што су своје име и научни ауторитет као и свој труд, знање и звање уложили у раст и развој овог Факултета.

Факултет за предузетни менаџмент

Први приватни Факултет у Новом Саду. Основан је 1998. године као четврти Факултет у саставу Универзитета “Браћа Карић”. Студије на Факултету за предузетни менаџмент трајале су четири године, а по завршеном студију студенти стичу звање: дипломирани инжењер за предузетни менаџмент. 

Студенти се након друге године студија опредељују за један од смерова:

Студенти су се усмеравали на послове који се обављају из делокруга рада органа управљања предузећем. Органи  управљања предузећем: скупштина, управни одбор и директор своје одлуке могу доносити само на основу квалитетно припремљене и стручне подлоге, у чијој  припреми управо треба до учествују кадрови овог профила у оквиру рада стручних служби предузећа.

Програм је био конципиран тако да омогући стицање знања студентима чије је главно интересовање техничко-технолошки аспект управљања и од три понуђена смера најсличнији је индустријском менаџменту који се изучава посебно у САД.

Овај програм био је намењен је студентима који своју инжењерско-менаџерску каријеру настављају у широком спектру делатности, на пословима везаним за постизање задовољства корисника организације: спољашњих и унутрашњих. Кроз предмете сврстане у две категорије: предмети намењени профилисању савременог теорије и праксе увођења и примене система квалитета и предмети намењени стицању техничких знања из области квалитета у оперативној организацији посла и радних места.

Факултет за предузетни менаџмент, поред образовања, обављао је и следеће активности: пројектовање модела савременог приступа образовању; развија консалтинг услуге за различите профиле и менаџмент послове; истражује тржишта; организује семинаре из области развоја предузетништва и др.

После више од деценије рада факултет је престао са радом због велике конкуренције од стране факултета који су проширили свој програм на област менаџмента производње, а такође и због отварања неколико приватних факултета и универзитета. Студенти су распоређени на одељењу нашег Факултета за трговину и на друге факултете у оквиру БК Универзитета у Београду.

Факултет за менаџмент у спорту

Спорт, а пре свега професионални спорт, је несумњиво једна од најуспешнијих области привредног и друштвеног живота у нашој земљи. На то јасно указују резултати који су постигнути у индивидуалном, клупском и репрезентативном нивоу. Иако смо мала земља вероватно смо освојили највише медаља и пехара по глави становника на најразличитијим међународним, европским и светским такмичењима и првенствима. Поменимо само тенис, кошарку, одбојку, пливање, ватерполо, веслање, борилачке спортове и др. 

На овом факултету студенти имају прилику да усвоје не само теоријска знања из различитих спортских дисциплина и спортског менаџмента, већ и практична искуства у вођењу и управљању професионалним клубовима, спортским организацијама и спортским савезима. 

Проф. др Милан Митровић. први декан Факултета

Приликом обраћања студентима прве генерације будућих менаџера у спорту декан Факултета Професор др Милан Митровић им је између осталог рекао: 

Током студија добићете могућност да се упознате савременим спортским менаџментом у различитим спортским дисциплинама, спортском индустријом, са водећим произвођачима спортске опреме у свету, њиховим маркетиншким активностима, медијском промоцијом спорта и др. Ваши професори неће бити само теоретичари из дисциплина спортског менаџмента и тренинга, тренажног процеса већ ће поред њих бити као предавачи бивши и садашњи врхунски спортисти који ће вам приближити оно што је и за вас најважније – технологију спортског успеха. 

У прве две године студија сви студенти стичу потребна знања из области које су неопходне сваком спортском стручњаку као што су:  основе менаџмента, информатика и статистика у спорту, функционална анатомија, олимпијско образовање, пословно комуницирање, етика у спорту, енглески језик и др.

После завршене друге године студија, студенти се опредељују за један од два смера: менаџмент у спорту и спортске тренере. Студенти који се определе за смер менаџмента у спорту проширују своја знања из области управљања спортским организацијама и клубовима кроз изучавање предмета: менаџмент у спорту, спортско право, финансијски менаџмент, маркетинг клубова и спортиста, односи са јавношћу и др.

На смеру за спортске тренере, студенти проучавају предмете: спортска медицина, теорија спортског тренинга, спортска техника и тактика, дијагностика спортиста, управљање људским ресурсима, менаџмент спортских организација, организација и др.

Почевши од врхунских менаџера, до селектора и тренера, који доказују своју успешност освајањем најпрестижнијих медаља и награда у међународној конкуренцији.

Професори Факултета приликом почетка школске 2001/2002. године

Факултет за менаџмент у спорту је основан 2001. године. Школске 2001/02. године уписују се студенти прве генерације на Факултету за менаџмент у спорту. Ово је први званично признати програм за школовање спортских менаџера на овим просторима, а и шире, чиме је привукао велики број заинтересованих студената.

Вања ГрбићРезултат слика за вања грбић

Овај факултет је прва приватна високошколска установа, у овој области која је поред академских студија добила акредитацију и за програме последипломских и докторских студија.

Сматра се да технологија у свету застарева у правилним временским интервалима од по четири године, а да технологија рада у врхунском спорту застарева још брже. Разлог томе је што се великом брзином развија тржиште спортске индустрије, тако да спортска индустрија условљава организацију професионалних клубова као компанија, без обзира на то како је формирана власничка структура. Усавршавање тренажне технологије и организације спортских клубова се свакодневно унапређује, унапређује се спортска тактика, технологија тренинга, технологија исхране спортиста, а све у циљу унапређења технике, снаге, издржљивости, брзине и експлозивности спортиста како  у индивидуалним тако и више у колективним спортовима. 

Кошаркашка екипа “Лавови 063” из које су четворица студенти нашег Факултета

Спортски менаџмент је област коју карактерише изразита практичност у раду. Из тог разлога, наши студенти имају могућност да обављају праксу у најзначајнијим спортским организацијама и клубовима  у земљи. Ова сарадња је институционализована и покривена већим бројем уговора са спортским савезима, организацијама и самим клубовима. Посебно су биле добре погодности за практичан рад студената када је БК група истовремено са оснивањем Факултета инвестирала у професионални спорт у дисциплинама фудбал и кошарка. Тако су купљена управљачка права у фудбалском клубу Земун и кошаркашком клубу Миријево које је за три године од најниже београдске лиге дошао до прве савезне лиге у кошарци под именом Лавови 063. 

Од самог оснивања, у континуитету су наставу држали најеминентнији професори у својим областима, а често су им се придруживали домаћи и инострани афирмисани спортски стручњаци као предавачи по позиву. Наши професори остварују запажено учешће на престижним светским научним и стручним скуповима и тако, поред сакупљања најновијих научних сазнања, промовишу наш Факултет и наш Универзитет.

На Факултету за менаџмент у спорту данас се можете определити за неки од следећих акредитованих студијских програма:

Назив предмета на основним студијама: Информационе технологије; Теорија спорта; Увод у менаџмент; Функционална анатомија; Етика у спорту; Историја спорта; Основи статистике; Психологија спорта; Енглески језик 1; Менаџмент у спорту; Олимпијско образовање; Антропомоторика; Комуникације у спорту; Право у спорту; Изборни предмет 1 (Менаџмент у спортској индистрији или Менаџмент школског спорта); Изборни предмет 2 (Жене и спорт  или Менаџмент универзитетског спорта); Лидерство у спорту; Управљање људским ресурсима; Финансијски менаџмент; Економика спорта; Енглески језик 2; Стратегијски менаџмент; Изборни предмет 3 (Италијански језик1 или Шпански језик 1); Изборни предмет 4 (Менаџмент у професионалном спорту или Менаџмент тренажне технологије); Енглески језик 3; Маркетинг у спорту; Менаџмент спортских организација; Односи с јавношћу у спорту; Менаџмент спортских објеката; Менаџмент спортских такмичења; Изборни предмет 5 (Дијагностика спортиста или Менаџмент спортских такмичења); Изборни предмет 6 (Предузетништво у спорту или Управљање фитнес програмима). 

Мастер студије: Менаџмент у савременом спорту; Безбедност у спорту; Методологија научног истраживања; Стратегијски маркетинг у спорту; Изборни предмет 1 (Технологија спорта и спортског тренинга или Физиологија спорта); Предузетнички менаџмент; Спорт посебних група; Управљање пројектима у спорту; Менаџмент тренажне технологије; Методологија научног истраживања; Тренажна технологија у теорији и пракси и Програмирање тренинга у спорту. 

Велика препорука за наш факултет су наши дипломирани студенти, врхунски спортисти и познати функционери, тренери, менаџери или пословни људи: Никола Грбић, Слободан Бошкан, Данило Икодиновић, Александар Шапић, Влада Вујасиновић, Дејан Савић, Јанко Типсаревић, Андрија Прлаиновић, Живко Гоцић, Вукашин Авдаловић, Коста Перовић, Лука Богдановић, Марко Јарић, Зоран Ерцег, Горан Буњевчевић, Драгана Пешић, Нађа Хигл, Миленко Савовић и многи други.

Факултет за информационе технологије

Лазар Копања, Декан ФакултетаLazar Kopanja

У складу са развојем савремених и нових информационо-комуникационих технологија Алфа БК Универзитет је основао Факултет информационо-комуникационих технологија. Основни циљ ФИТ-а је образовање квалитетних стручњака из области информационих технологија који ће својим знањем и активношћу унапредити процес праћења развоја процеса и примене информационе технологије, комуникационих система и приближавање наше привреде и друштва глобалним условима. 

Наставни план и програм се протеклих неколико година, у складу са динамичним променама у ИТ сектору, интензивно мењао са циљем да се сви нивои студија учине ефективнијим и актуелнијим. 

Велика потражња за дипломираним инжењерима информационих технологија произилази из потреба свих сегмената савременог електронског друштва: е-бизниса, е-пословања, е-здравства, е-образовања, е-банкарства, е-администрације.

Развој наше привреде и савременог друштва на овим просторима условљен је и присуством стручних кадрова у домену ИТ. И обрнуто, ако се наша привреда развија у складу са светским потребама и технологијама онда ће све већа потражња бити за ИТ стручњацима. Планирање, стратешки развој, пословање у систему ланца вредности и ланца набавке, примена математичко-статистичких метода у одлучивању, архитектонско пројектовање у грађевинарству путем рачунара и одговарајућих софтвера пословање преко интернета кроз е-трговину, е-банкарство, е-образовање, избор туристичке дестинације у земљи и свету, примена информатике у медицини (дијагностика, хирургија и др), све су то области које су незамисливе у савременом пословању применом ИТ.

Диплома Факултета информационих технологија Алфа БК универзитета је гаранција испуњења међународних стандарда образовања и високог степена теоријских и апликативних знања савремених информационих система и технологија, у даљем самосталном и тимском раду и отвориће многа врата ка успешној професионалној каријери.

Области и предмети на основним студијама: Основи информационих технологија; Математика; Вероватноћа и статистика; Основе информационих система; Основи програмирања; Оперативни системи; Алгоритми и структуре података; Енглески језик; Комуникациони системи; Рачунарске мреже и телекомуникације; Програмирање; Архитектура рачунарских система; Мултимедијалне и графичке апликације; ЕРП системи или Компјутерске графике; Операциона истраживања; Програмирање; Теорија система и информација; Базе података; Веб технологије; Интернет маркетинг; Системи за подршку одлучивања; Управљање људским ресурсима; Управљање пројектима; Вештачка интелигенција; Основе заштите информација; Стручна пракса; Менаџмент информационих система; Пројектовање информационих система; Пословни информациони системи; Е-пословање; Софтверско инжењерство; Интеракција-човек-рачунар; Правне основе информационих система. 

Назив предмета на мастер студијама: Алати и методе софтверског инжењерства; Управљање развојем информационих система; Стручна пракса; Изборни предмет (Моделовање и оптимизација пословних процеса или Управљање знањем); Изборни предмет (Логистичко програмирање или Технолошки информациони системи). 

D:\Dokumenta\Downloads\20210125_135933.jpgПредмети на докторским студијама: Методологија научно-истраживачког рада; Напредни информациони системи; Теорија преноса података; Студијско истраживачки рад на изради; Приступног рада за докторску дисертацију; Израда и одбрана Приступног рада; Докторска дисертација (студијско истраживачки рад и израда и одбрана докторске дисертације); Изборни предмети: Напредне бежичне рачунарске мреже; Моделирање интелигентних бежичних мрежа; Принципи дизајнирања интерактивних мултимедијалних система; Сателитски комуникациони системи; дигитална обрада сигнала; Дигитална обрада слике; Алгоритми мрежног програмирања;  Управљачки информациони системи и  Менаџмент квалитетом и информациони системи.

Захваљујући свеобухватности и модерном приступу и избору предмета на свим нивоима студирања студенти ће и теоријски и практично бити оспособљени за увођење у посао и професионалног развој.

 Студентска пракса омогућује студентима да уђу у праксу и улоге ИТ-а у пословним процесима компаније (реализација: руководилац), базе података, планирање, анализа тржишта и продаје, финансијска анализа, управљање ланцем производа, ланцем набавке и др.

Факултет за стране језике

Као један од млађих факултета, Факултет за стране језике основан је 2005. године у оквиру Алфа БК Универзитета и први је приватни факултет за филологију у нашој земљи. Функција и мисија Факултета јесте стварање квалитетних стручњака из области страних језика и књижевности. Циљ студијског програма је образовање наставника и професора енглеског језика као и преводилаца за енглески језик. 

Основне академске студије Англистике организоване су као четворогодишњи студијски програм током којих студенти стичу знање не само из савременог енглеског језика, већ и из енглеске, америчке и канадске књижевности. На тај начин наши студенти имају прилику да се детаљно упознају са англо-америчком културом.

Карактеристику нашег студијског програма огледа се и у томе што наши студенти имају прилику да своја знања прошире и на области пословног енглеског језика, информатике, управљања људским ресурсима и културе, садржаја и начина пословног преговарања, што им омогућује да постану успешни професионалци који раде у земљи и иностранству, не само као професори, преводиоци и судски тумачи – већ и у успешним компанијама као менаџери и консултанти, са одличним познавањем енглеског језика.

Професори и сарадници подстичу и развијају код студената способности за тимски рад, креативност, флексибилност и остваривање квалитетне комуникације. Циљ овог студијског програма је и да омогући студентима да стекну знања и вештине за обављање послова у области образовања, преводилаштва, културе, издаваштва, односа са јавношћу, међународне сарадње и свим областима које захтевају професионални профил стручњака за енглески језик.

Настава се одвија на интерактиван и динамичан начин, у малим групама, чиме се постиже максималан учинак у наставном процесу. Факултет за стране језике организује и бројне ваннаставне активности, креативне радионице, преводилачке секције и гостујућа предавања, на којима студенти имају могућност да развијају своје таленте и стекну додатна и шира знања.

Велика пажња се посвећује издавачкој делатности, која се одвија у неколико праваца. Нова едиција значајних научних монографија наших професора, под називом едиција „Нови видици”, покренута је 2014. године. Факултет од 2009. године издаје „Речи“: часопис за језик, књижевност и културу, категоризован од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије као научни часопис. У нашим публикацијама обезбеђујемо простор где млади истраживачи и студенти могу изложити резултате свог рада.

Основне академске студије Факултета за стране језике Алфа БК Универзитета – Студијски програм Англистика: Британска култура и цивилизација; Увод у српски језик; Основе информационих технологија; Савремени енглески језик 2; Теорија књижевности; Америчка историја и друштво; Реторика; Савремени енглески језик 3; Енглеска књижевност до 1700. године; Савремени енглески језик 4; Енглески класицизам и сентиментализам; Шекспирове драме; Шпански језик 1; Шпански језик 2; Савремени енглески језик 5; Књижевност енглеског романтизма; Морфологија енглеског језика;  Савремени енглески језик 6; Викторијанска књижевност и култура; Синтакса енглеског језика; Америчка књижевност 19. века; Шпански језик 3; Књижевност британског модернизма; Пословни енглески језик 1; Основи методике наставе енглеског језика; Америчка књижевност 20. века; Пословни енглески језик 2; Историја енглеског језика.  

Након завршених основних студија, студенти имају прилику да наставе мастер студије из два модула – лингвистике и књижевности, и да се уз посвећен менторски рад даље усавршавају у области енглеског језика и књижевности.

Предмети на мастер студијама: Англистика – лингвистика; Методологија лингвистичких истраживања;  Академско писање;  Студијско – истраживачки рад; Мастер дипломски рад.

По завршетку студија, студенти Факултета за стране језике граде успешне каријере као наставници и професори у школама, преводиоци и руководиоци у успешним компанијама. 

Неки од најбољих студената ангажовани су на нашем факултету, где граде даље своју академску каријеру као сарадници и асистенти, а многи су школовање наставници на универзитетима широм света, јер се наше дипломе препознају и признају у светским оквирима.

Факултет за стране језике покренуо је 2014. године едицију „Нови видици“ као амбициозан пројекат, који успева да испуни задате критеријуме високог квалитета, да одржи завидну динамику објављивања и јавности понуди резултате модерних истраживања из области књижевности.

Сваке године, након завршене међународне научне конференције коју организујемо на факултету, објављујемо зборнике презентованих радова који задовоље пропозиције и рецензије дате од стране уредништва.

Поред основне делатности, Факултет за стране језике такође организује курсеве енглеског језике за средњошколце да унапреде своја знања из енглеског језика који је у суштини глобални језик међукомуникације.

Факултет за математику и рачунарске науке

Факултет за математику и рачунарске науке је најмлађи факултет у саставу Алфа БК Универзитета.

Наш циљ на Факултету за математику и рачунарске науке је да пружи образовање и могућност истраживања са фокусом на стварање и развој рачунарске технологије изградњу информационих система и стварање информатичког друштва.

У оквиру мисије Факултета циљ је спајање традиционално сродних области математике и рачунарских наука. Студенти после успешно завршених четворогодишњих основних академских студија (осам семестара – 240 ЕСПБ) стичу стручни назив – дипломирани информатичар. Са овом стеченом дипломом широка је лепеза послова које могу да компетентно раде, не само из области информатике и рачунарства, него и да изводе наставу математике у основној, а од недавно и у средњој школи. 

Мастер студије трају једну годину (два семестра – 60 ЕСПБ) и након успешно завршених мастер студија добија се стручни назив – мастер информатичар.

Докторске студије трају три године и после успешно положених испита и одбрањене докторске дисертације добија се научни степен -доктор наука – рачунарске науке.

Оснивачу и председнику компаније Комтрејд, господину Веселину Јевросимовићу, је 2016. године Алфа БК Универзитет доделио почасни докторат и титулу почасног професора. У оквиру свечаности потписан је и уговор о пословно-техничкој сарадњи између Алфа БК Универзитета и компаније Comtrade, а што је омогућило да студенти нашег факултета своје знање и вештине проверавају и унапређују управо у компанији Комтрејд.

Студенти након успешно завршених четврогодишњих основних академских студија (осам семестара – 240 ЕСПБ) стичу стручни назив – дипломирани информатичар (дипл. информ.). 

Мастер студије трају једну годину (два семестра – 60 ЕСПБ) и након успешно завршених мастер студија добија се стручни назив – мастер информатичар (маст. информ.).

Докторске студије трају три године (шест семестара – 180 ЕСПБ) и после успешно положених испита и одбрањене докторске дисертације добија се научни степен – доктор наука – рачунарске науке (Др).

Назив предмета на основним студијама: Математичка анализа 1; Линеарна алгебра 1; Увод у рачунарске науке; Математичка анализа 2; Линеарна алгебра 2; Организација рачунара; Програмирање 1; Математичка логика; Дискретна математика; Алгоритми и структуре података 1; Архитектура  рачунарских система; Програмирање 2; Енглески језик 2; Дискретна математика;  Операциона истраживања; Вероватноћа и статистика; Оперативни системи; Базе података 1; Енглески језик 3; Базе података 2; Нумерички алгоритми и оптимизација;  Софтверско управљање пројектима; Системи за подршку одлучивању; Методина наставе информатике; Вештачка интелегенција 1; Безбедност рачунарских система;  Изборни предмет 5; Програмирање на Wеб-у; Рачунарске мреже; Вештачка интелигенција 2; Методика наставе математике.

Мастер студије

Мастер информатичар (маст.информ.) назив предмета: Преводиоци и интерпретатори; Теорија алгоритама, језика и аутомата; Примењена педагогија; Пројектовање софтвера; Микропроцерски.

Докторске студије

Докторске студије трају три године и после успешно положених испита и одбрањене докторске дисертације добија се научни степен – доктор наука – рачунарске науке (Др)

Назив предмета: Методологија научно-истраживачког рада; Алгоритми нумеричке линеарне алгебре; Студијско истраживачки рад на изради; Приступног рада за докторску дисертацију; Израда и одбрана Приступног рада за докторску дисертацију;  Докторска дисертација (студијско истраживачки рад); Докторска дисертација (израда и одбрана докторске дисертације).

Студије продубљују практична и академска знања студената који су завршили основне студије грађевинарства специфичним и комплексним областима које надграђују свакодневну инжењерску праксу.