Дeлатности БК компанијe - 360 VR - Digitalna Agencija za Web Dizajn i Marketing

Банкарство, трговина, осигурање

Банкарство – Карић Банка и Астра Банка

Тадашња Југославија је 1989-1990. године ушла у транзицију и економске реформе. Тај процес је покренуо Анте Марковић, у то време југословенски премијер. Иако га је на власт довео Савез комуниста, Анте Марковић је увидео да смо ми Карићи добар пример и промотер приватне својине и капиталистичког предузетништва. Чак ми је предложио да оснујем приватну банку. После свих неопходних анализа и истраживања начина пословања других наших државних банака, као и израде потребних аката и других услова за отварање банке, обезбеђивања оснивачког капитала и избора оснивача банке, приступили смо процесу формирања банке.

СОУР „Браћа Карић“ је још у Пећи за унутрашње потребе предузећа основао своју „интерну банку”. Та наша „банка“ је финансирала производњу, опрему, градњу нових погона, радничких станова, непрофитних делатности компаније (синдикалну помоћ, хуманитарне акције, итд.), пружала је чак и финансијску подршку развоју коопераната „Браће Карић”.

Преко интерне банке смо радили до краја 1989. године када је донет закон који је омогућио да и приватници могу да оснују сопствену банку. Меморандум о оснивању Банке потписан је крајем 1989. године. Пет месеци касније, 25. априла 1990. године, Банка је регистрована у Београду са капиталом од 0,2 милиона долара. Комерцијално пословање је започето у изнајмљеним просторима. Већ крајем 1990. године капитал Банке је био вредан 25 милиона долара. Банкарске операције су се обављале кроз мрежу од 30-ак оперативних јединица распоређених равномерно у целој Србији.
$D:\Dokumenta\Desktop\BK banka seme\karic.jpg$

Мрежа експозитура Карић банке

Била је то прва приватна банка у целој Источној Европи. Њеним оснивањем и оснивањем других приватних банака и штедионица изузет је из државног банкарства један од најважнијих финансијских понопола.

Од самог почетка имали смо добар тим саветника из банкарског сектора који нам је помагао у периоду конституисања банке и у њеном почетку рада. Међу њима су били Бранко Чолановић, гувернер Народне банке у пензији, Проф. др Слободан Станојевић, редовни професор Економског факултета у Београду, Проф. др Милутин Ћировић, такође са Економског факултета, али и неколико саветника које смо консултовали периодично из других банака за савете око решавања искрслих текућих или развојних проблема.

Свим тим нашим консултантима и искусних банкара бићемо заувек захвални. Када је „Карић банка“ убрзо стала на своје ноге било је много лакше, мада су нам савети од тадашње Беобанке такође били јако важни и корисни.

Банка је од почетка била јасно профилисана и радила је оно што је великим државним банкама било мање од интереса, јер су оне радиле са великим предузећима, а наша банка је кредитирала је производњу и развој малих и средњих приватних предузећа. Њено почетно радно име од краја 1989. године је и било „Карић банка – банка мале привреде“. Банка је финансирала атрактивне програме мале привреде којима ће додатно привући и слободан финансијски капитал из земље и иностранства.

Иако је кренула с пословањем без медијске рекламе и у релативно скромним просторијама, клијенти банке су брзо увидели да ова банка доноси нешто суштински ново. И биле су промене видљиве сваком клијенту. Клијент је већ на улазу у „Карић банку” могао да осети угодно изненађење: од пријавнице до банкара сви су били беспрекорно обучени, неговани, свежи млади људи, љубазност и предусретљивост уместо намргођених лица, фотеље уместо гужви, разговор у четири ока са службеником који се труди да пружи све информације о штедној и кредитној понуди и, на крају, оно најважније понуда је од почетка била разноврснија и повољнија него што је могла понудити било која друга банка.

Мало сам и бринуо како ће јавност прихватити приватну банку: у државним банкама штедни улог грађанима гарантује државе, у приватној банци нико осим власника.

Међутим, интересовање штедиша превазишло је сва наша очекивања. С постојећим капацитетима не можемо да опслужимо све заинтересоване клијенте. Зато смо отворили већи број експозитра у Београду и свим градовима Србије. Како је и у другим републикама за „Карић банку” влада велико интересовање, проширили смо мрежу експозитура на Црну Гору, Босну и Херцеговину и Македонију.

Питали су ме шта је тајна нашег успеха? Нема тајне. Квалитет, брзина и љубазност коју сам добијао у свакој солидној банци на Западу желео сам да „Карић банка” пружи сваком нашем клијенту. Дакле, највиши стандард банкарског пословања једини је кључ, другог нема. То значи да клијенту пружамо више од било које домаће банке.

Када је у питању наша банка било нам је свеједно да ли је реч о малом или крупном клијенту, код нас свако мора да добије „ВИП” третман. Најмање што можемо учинити за нашег клијента је да му искажемо поштовање и захвалност за указано поверење. Наравно, уз то иде дискреција, квалитет услуге и висока безбедност депозита коју гарантује наш банкарски капитал.

Тај стандард услуге у нашој средини, на жалост, представља нешто јединствено, што се другде не може наћи. Наш штедиша не чека. По потреби, идемо му и „на ноге”, ако из неких разлога посао жели да обави у своме дому. Као газда свог новца има право од нас да тражи да се понашамо као његови службеници.

Камата је у нашој банци била пословна тајна. Наше дискреционо право је да преговарамо и уговарамо услове штедње и кредитирања у најбољем интересу клијента и банке. То су оваквим приступом у нашој земљи биле новине. Ми смо и шалтере за услуге према грађанству подигли на ниво лица, очију клијента да не би морао да се сагиње као што се сагиње на свим шалтерима, не само код државаних банака него и у свим другим државним институцијама. Нисмо желели да покажемо никакву супериорност и моћ према својим клијентима.

Чак и економски тешка 1991. година била је за „Карић банку” година пословних успеха. У тој години пословни потенцијал је увећан, успешно прати потребе малих и средњих приватних предузећа. Што кредитирањем, што заједничким улагањима, поставила је на ноге 1.500 предузећа са 45.000 запослених. Вредност извозних послова у којима је банка учествовала износио је 200 милиона долара. До краја фискалне 1991. године банка је већ имала 51 филијалу, које су покривале територије Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. Само због рата, мрежа филијала није проширена на Хрватску и Словенију. У време гашења свих веза са светом, „Карић банка” је успела да успостави и развије интензивније пословне односе с иностранством.

Крајем 1991. године банка је добила лиценцу за међународне операције од стране Народне банке Југославије. У кратком периоду успостављени су кореспондентски односи са банкама у преко 20 земаља широм света. Посебна пажња посвећена је промоцији међународних операција у свим развојним програмима.

Успешно је обновљено пословање са иностранством и међународни тим Банке је био спреман за године које долазе. Главна карактеристика која карактерише пословање „Карић банке“ је висок ниво ликвидности њених средстава у домаћој и страној валути.

Након периода рекордног раста, стигла је критична година 1993. године. Банка је успела да превазиђе монетарни слом и хипер инфлацију и избегне све замке прекомерног кредитирања, док је и даље напредовала у југословенском банкарству.

У отежаним условима привређивања 1992/93. године, од брзине којом се банка прилагођавала променама политичких догађаја и новим мерама монетарно-кредитне политике зависио је њен успех. Руководство Банке је смелим потезима увек изналазило одговарајућа решења, често радикално мењајући краткорочне програме, у потрази за моделима који су примењивани у ванредним приликама.

Током хиперинфлације (1993-1994. године) дошло је слома банкарског система. Све велике банке су практично банкротирале. Био је то најкритичнији период постојања „Карић банке”. На врхунцу хиперинфлације и врхунцу процвата пирамидалног банкарства, од 1993. до 1994. године, банка се дистанцирала од таквих активности и ишла својим исправним путем.

Током 1993. године штедише „Карић банке” почеле су да врше притисак да банка дигне камате на штедњу. С њиховог становишта захтев је био разуман, имајући у виду да су стотинак других банака нудиле далеко вишу камату. Са становишта банке захтев је био неприхватљив, банка није могла да им удовољи. Разлоге је објаснио Ратко Чалошевић, генерални директор компаније „Браћа Карић”: ’’Карић банка” послује на чистој економској рачуници. Ми смо увек давали реалне камате. Ако је месечна камата 10 посто, то значи да за депонованих 100 долара на крају године треба да исплатите 300 долара. Нема легалног посла који може да обезбеди такав профит; ми не знамо какав је то посао. Чим је нешто економски нелогично, нисмо заинтересовани. Имали смо једно време мало вишу динарску камату. Међутим, када су неке банке почеле да дају 200-250 посто годишњу камату, па и већу, сматрали смо да то више није банкарство већ нешто друго. Ми не желимо да учествујемо у том „послу”. То је уједно и једини разлог што тренутно имамо потешкоћа с исплатом штедиша. Они који хоће више камате него што можемо да им понудимо масовно дижу свој новац и улажу у банке које им нуде више.

То је њихово легитимно право. Али, изненадно, масовно подизање штедних улога сваку банку у свету може да доведе у неприлику с ликвидношћу. Тај проблем смо решили у најкраћем року. Неке штедише нас питају како то да друге банке могу да дају више камате од нас. Искрено одговарам: Не знам како могу, питајте њих. Нас то не интересује, то је њихова ствар.

Код нас девизно штеде претежно људи са вишим приходима, којима је важнија сигурност улога од висине камате. То је око 18 посто грађана, који нису принуђени да живе од камате. Поред грађанства, наша банка у то време опслужује и привредне организације, као и наш пословни систем и његове развојне потребе.

Да би у годинама санкција помогла домаћим предузећима да наставе нормално пословање са светом, „Карић банка” је отворила представништва у бројним градовима Европе: Бечу, Лондону, Паризу, Франкфурту, као и у Кијеву (Украјина), Симферопољу и Ташкенту (Узбекистан), Алма Ати (Казахстан), Тјумену и Тобољску (Западни Сибир), Јакутску (Република Саха), Москви (Русија), као и офшор пословну јединицу на Кипру, која је 1992. године добила лиценцу од Кипра за обављање платног промета, под називом „Карић банка ЦОБУ”.

„Карић банка” је једина југословенска банка која је преживела дуге године кризе, све време ликвидно пословала, сачувала поверење штедиша, а после распада пирамидалног банкарства, број штедиша знатно увећала и изашла ојачана.

Период период смањене активности, Банка је искористила за унапређење организације и разраду технологије рада, стручно усавршавање кадрова, реорганизацију пословних јединица и кадровске структуре, промовисање нових послова и инструмената, а посебно развој аранжманских послова.

Програм монетарне обнове и економског опоравка креиран и изведен од стране гувернера Драгослава Аврамовића проглашен је почетком 1994. године. Програм је имао два главна циља: обуздавање инфлације која је у децембру 1993. године достигла рекордне нивоа од милион посто, као и оживљавање производње. То је постигнуто увођењем новог конвертибилног динара везаног за марку.

Након рекордних година раста од 1990-1992. године, превазилажења економског колапса и хипер-инфлације у 1993. години, суочавања са стабилизационим програмом владе и рестриктивном монетарном политиком 1994. године, и одупирањем стагнацији 1995. године, Банка је показала стабилан раст и растућу репутацију.

У том периоду Карић банка припремала је широк спектар софистицираних услуга корпоративног и инвестиционог банкарства.

Такође су побољшане банкарске услуге за становништво, које су се пружале индивидуалном клијенту, које већ дуже време укључују кредите, текуће и депозитне рачуне, прву домаћу банкарску картицу, девизне послове и сефове. Такође, Карић банка је била једина банка која је својим клијентима омогућавала да редовно добијају своје пензије из иностранства.

Корпоративни клијенти ослањају се на Карић банку за кредите и структурно финансирање, девизне исплате и хартије од вредности, обезбеђење гаранција и инструмената осигурања, уз домаће и међународне наплате и клиринг. Спорни кредити који су издати од стране Карић банке износили су само 3% од укупно одобрених кредита, а што је најмањи проценат у поређењу читавог банкарског сектора од 40% ненаплативих кредита.

Услуге инвестиционог банкарства обухватале су финансијски консалтинг, трезор и финансијски инжењеринг, укључујући корпоративне стратегије развоја и планирање индустријских и других инвестиционих пројеката.

Карић банка је проширила своје услуге инвестиционог банкарства (инвестиционих фондова) уз осигурање ризика неопходног приликом реструктурирање предузећа, а за престојећи процес приватизацију друштвених предузећа.

Карић банка је тада била једина југословенска банка која је добила дозволу Народне банке Југославије за обављање послова брокера и дилера и имала за то потребну лиценцу.

Међу најважније корпоративне клијенте Карић банке у тим годинама били су: Електропривреда Србије, ПТТ Србије, Мобтел; Галеника, РТС, НИС, Лукоил, НИП Новости, НИП Политика, и др.

Зато ће за Карић банку 1996. година бити успешна година: поновно успостављање међународне кореспондентске мреже; пројектована стопа раста из почетка 90-их година; покретање домаћег и међународног пословања са хартијама од вредности; тражење међународног стратешког партнерства; искористити искуство из земаља ЗНД-а; и успостављање водеће позиције у домаћим корпоративним финансијама и др.

Трансформација Карић банке у Астра банку

На темељима „Карић банке” 12.12.1999. године због промене у струкутри власништва капитала претходне Карић банке настала је „Астра банка а.д.”, као ново акционарско друштво са домаћим и страним капиталом. Зато су постојећи и нови акционари донели одлуку о преименовању банке. „Астра Банка а.д.” је успоставила контокорентне односе са 31-ном иностраном банком, и коресподентске односе са преко 300 банака широм света. Са „мрежом” од преко 160 пословних јединица у тадашној Југославији, „Астра банка а.д.” постала је доступна свим клијентима широм земље и света.

$D:\Dokumenta\Desktop\BK internet nove slike\Screenshot 2021-02-12 193005.png$

„Астра Банка а.д.” била је вероватно једина приватна југословенска банка која је преживела од 1990. до 2000. године притом сачувала поверење штедиша. Криза поверења у институције система најзизразитија је била у банкарству.

Трговина, експорт-импорт, заступништва у иностранству

Трговина је у пословном систему Браћа Карић у свим фазама његовог развоја имала веома значајно место. Ја сам увек говорио: Јесте важно произвести неки производ, али је још важније продати га и наставити репродукцију производње роба или услуга.

Почео сам од занатске радионице „Техничар“, у којој није било једноставно обезбедити клијенте, не само у Пећи него и у Покрајни, а и шире, а у томе сам ипак био успешан, до менаџерисања за концерте и наступе „Плавих звезда“.

Када је наша пословна активност постала базирана на производњи различитих машина, од оних једноставних, прикључних средстава у области аграра (различите врсте плугова), били смо још увек на нивоу мануфактурне нискосеријске производње, док нисмо почели да производимо баш те плугове као кооперанти „Змаја“, а затим и велики извозници у земље Африке.

Међутим, нешто касније смо у оквиру „Металца“ и „Карић Инокс“-а освојили производњу сложенијих машина и уређаја, такође у области агро-индустрије и металне индустрије, и за које смо добијали многе награде на домаћим и међународним сајмовима, али највећа награда нам је била када смо успешно продавали те машине и уређаје на домаћем и међународном тржишту посебно у Совјетском Савезу, односно Русији.

Изласком на међународно тржиште, посебно тржиште Русије, где смо производили и продавали читаву опрему за мини пекаре, мини хладњаче и сличне производе, морали смо озбиљно да размишљамо о потпуно другој привредној грани као што је грађевинарство. За послове трговине формирали смо посебно снажну компанију „БК трејд“ („BK Trade“).

За међународне пословне активности које су обухватале и извозно-увозне послове (једно време су то били бартер послови где смо наше квалитетне производе размењивали за сировину) успели смо да ту делатност међународне трговине организујемо по свим међународним стандардима. То је већ био један велики корак напред и важан елеменат нашег укупног пословног развоја.

Готово да нема посла у којем нисам покушао у Русији и са чиме све нисам трговао, не само за потребе грађевинског материјала већ и потпуно друге производе. За мене није постојао мали посао, истиче наш брат Драган. Градили смо читаве градове, али и продавао сам дечије лутке. Трговао сам новцем, стратешким сировинама, кожом али и ексерима.

Невероватан је распон послова, којима смо се бавили, док нисмо успели да се профилишемо и специјализујемо у одређеним областима: изградњи, инвестицијама, банкарству; да створимо репутацију велике компаније.

У Туркменији сам куповао мед на велико за даљу продају. Није било велике зараде у самом меду. Међутим, мед је точен у алуминијумску бурад. Ја сам одмах допунио сам уговор да бурад по продаји меда припада нама. Мед смо практично поклањали, а бурад продавали и зарадили смо много.

Истовремено смо продавали и немачке телефаксе, намештај разних југослевнских прозвођача, трговали компјутерима и др.

У Америци, у Њу Џерсију, куповали смо опрему за пиваре, у Канади отворили фабрику за козметику коју смо продавали у СССР-у, у Енглеској смо трговали некретнинама. Производили смо и опрему за циглане. У посао сам хтео да уђем са југословенским партнерима, али кад сам видео да су цене шпанских произвођача далеко ниже, а кавалитет бољи, почео сам да радим са Шпанцима.

У СССР-у смо први продавали „Заставин” југо, тракторе ИМТ-а. Направили смо прву компанију за пласман аутомобила БЕМО (Београд – Москва), за извоз „Заставиних” возила у Русију. Појавила се „југо-флорида”. Прво смо „кренули” са Украјином. Почетак је био обећавајући. Али с распадом земље, распала се и Заставина кооператива. БЕМО је тада постао заступник Сузукија за цео СССР.

У Казахстану смо уговорили продају минералне воде „Књаз Милош”. БИП-ово пиво, у лименкама, извозили смо до Узбекистана, Казахстана, Киргизије… И то смо продавали по принципу „cash and carry” (плати и носи) . У Кемерову смо трговали метанолом и угљем. Да ми је неко причао, не бих му веровао да на луткама могу да се зараде велике паре. А зарадили смо их. У Дњепропетровску израда једне лутке стаје један цент, сто комада за долар. Овде су продаване за 3 – 5 долара. Прелепе лутке.

Из Русије смо за Југославију увозили од ексера до стругова, глодалица специјалних намена, итд. У то време смо на неким ситним, наизглед безначајним производима, могли да зарадимо велике паре.

У Узбекистану смо имали фабрику алве, кикирикија и акумулатора, продавали смо широм Југославије. У Украјни, у Дњепропетровску производили смо скеле и окове за наше грађевинце који су градили широм Русије. Само у првих три месеца, продато је скела и окова у вредности од милион долара. У Кијеву смо имали једну од „најјачих” трговачких фирми у Украјини.

У Омску смо имали заједничку фабрику за производњу синтетичког каучука. Каучук је једна од берзанских сировина. У Јакутску смо имали производњу бетона, са њом смо зарадили милионе долара. Ни један посао нисмо потцењивали, али кад „уђете” у свет великих цифара, један милион вам изгледа јако мало. Постојао је велики интерес за цигарете и алкохолна пића, али у те врсте трговина никад се нисмо мешали.

Када вам „кроз руке” прође толико новца колико је прошло кроз моје руке, али увек сам гладан нових пословних искустава, сусрета и изазова – то ме надахњује. У једном даху изговара Драган. Такви су Карићи.

Јакутија је такође била много битна за нас посебно у области грађевинарства и трговине. Драган је, наравно, био добар и са председником Русије Борисом Јелцином. У неком разговору Јелцин објасни Драгомиру да на крајњем североистоку Русије постоји република Јакутија која има силне проблеме. И замоли га да оде тамо. Каже: ”Нешто уради и помогни им помогну, а све што вам будемо требало даћемо вам”.

Нормално, Драгомир ништа не ради а да мене не пита. Све он то мени дојави. Ја му кажем: Пошто је озбиљан задатак, иди прво код председника Јакутије, провери све то и види о чему се ради. И дођи после да даље разговарамо и да се договоримо.

Седне Драгомир у авион и оде у Јакутск. И шта види? Држава неорганизована, нема ништа, све се распало с распадом Совјетског Савеза. Исприча ми све то Драгомир, а ја га посаветујем: Кажи председнику Јакутије да ћу да пошаљем из Југославије цео тим за уређење државе, за увођење организације система, постављање образовног и здравственог система, а ја ћу да платим све људе у тиму. Формирамо тим од 30 људи и поведемо у тај далеки Сибир све наше стручњаке и професоре из компаније. Дочекају нас радосно. И ми им све направимо, комплетну државну и друштвену структуру, а поред тога и велике грађевинске објекте, хотеле, универзитетски центар, банку и др.

Тај део Сибира је иначе, а о томе нисмо много знали, земља дијаманата с највећим површинским коповима на свету. И од председника Јакутије, после преговора добијемо право да делимично експлоатишемо те руднике. Зарадили смо милионе само на трговини са дијамантима! Највећем светском произвођачи компанији ”De Birs” продавали смо дијаманате за три-четири милијарде фунти. А ”De Birs” је држава у држави и једнако добро организована као држава Јапан. И стално су из те компаније лобирали код нас да Јакутија не промени купца док буду задовољни са нама.

Истовремено док је Драган био у Русији наш други брат Зоран предводио је нашу компанију за отварање послова у Кини. Врло брзо је упознао кинески начин живота и производње, а нарочито мануфактурну производњу која је производила прекрасне вазе, намештај од изрезбареног дрвета из једног комада, као и различите врсте посуђа од порцелана. Поред тога направили смо и фабрику сатова у Кини, а уз то и производњу пословне галантерије од коже, као што су роковници, новчаници, привесци, календари и др. Све те производе продавали смо не само у Русији већ и на западу, а нарочито у Канади.

Карић БК Осигурање – Европа осигурање

Након оснивања „Карић банке“ окренули смо се „сродним“ пословима у области финансијког инжењеринга, јер смо сматрали да и банка и осигуравајуће друштво имају додирне тачке. У „Карић банци“ наши осигураници могу да буду депоненти, а „Карић банци“ је сасвим природно да ти наши депоненти своју имовину и себе као физичко лице, своју кућу или аутомобил осигурају у нашем осигуравајућем друштву. И у тој области сам се консултовао са браћом и добио њихову подршку за ту нову финансијску делатност. $D:\Još_nekoliko_slika\BK 01.jpg$

Финансијску област свог деловања БК група је 1991. године проширила пословима осигурања, формирањем деоничарског друштва за осигурање „Европа-Интернационал АД”. Акционарско друштво за осигурање „Европа Интернационал“ добило је оснивачку дозволу 17.7.1991. и званично је почео са радом 01.12.1991. године.

Било је то прво приватно осигуравајуће друштво у Југославији, са седиштем у Београду и филијалама чији је број брзо покрио сва већа места у Србији. По броју осигураника врло брзо смо се приближавали осигуравајућем друштву ДДОР Нови Сад, а циљ нам је био да се приближимо Дунав осигурању као највећем осигуравајућем друштву. Већ смо по обиму пословања претекли Триглав осигурање, а одмакли Цептер осигурању и Делта осигурању у броју осигураника, односно клијената.

Примарна улога компаније је у пружању услуга осигурања имовине и лица. Друштво прикупља финансијска средства за стварање средстава за накнаду штете, тачније за исплату осигуране своте и за учешће у спровођењу мера за спречавање ризика који угрожавају осигурану имовину и лица.

Секундарна улога осигуравајуће компаније је у обављању послова посредовања и заступања у осигурању, анализи ризика, процени штете, у предузимању и финансирању мера за спречавање настанка штете и смањењу њихових последица.

Акционарско друштво за осигурање “Europe International” јасно је дефинисало свој стратешки циљ, а то значи заузимање водеће позиције на тржишту домаћег осигурања.

Остваривање тог циља захтевало је:

Стално побољшање квалитета постојећих услуга осигурања,
Избор асортимана производа увођењем нових, атрактивних услуга,
Регионална експанзија отварањем нових филијала,
Образовање и усавршавање постојећег особља,
Запошљавање новог стручног особља посебно у врховној управљачкој структури (од генералног директора до његових функионалних помоћеника),
Веће присуство у средствима јавног информисања и у медијима,
Обезбеђивање адекватне осигуравајуће заштите за наше осигуранике у сваком тренутку.

Пословне активности по врстама осигурања су убрзо проширене и комплетиране:

– Осигурање имовине правних и физичких лица од последица пожара, провалне крађе, ствари, објекта у изградњи и др.

– Осигурање лица (осигурање живота, осигурање чланова породице, осигурање од незгоде, трошкова лечења, осигурање ученика, студената, туриста за време боравка у иностранству и др).

– Осигурање робе у транспорту са клаузулом међународног транспортног осигурања, осигурање робе у домаћем транспорту, осигурање пловних објеката и др.

– Осигурање кредита (осигурање потраживања од домаћих и иностраних поверилаца, осигурање ризика откупа фалцификованих домаћих и иностраних новчаница, осигурање станбених кредита од ризика ненаплате и др.

– ауто осигурање је увдено као последњи облик осигурања са елементима обавезног осигурања, каско осигурања, осигурање од краће и других видова аута осигурања.

Организациона шема Осигуравајућег друштва Европа Интернационал

Осигурање АД Европа Интернационал

Развој туристичке компаније „Карић Турист“

Врло брзо су се појавиле потребе оснивања туристичке компаније из више разлога. Најмањи разлог је био да као и свака друга туристичка агенција пружамо различите врсте туристичких услуга. Наше компаније које су основане самим почетком 1990-их година после неколико година од оснивања запошљавале су већ преко 2.000 запослених не само у Београду, већ и у свим већим градовима у Србији, почевши од Карић банке, Европе осигурања, БК Универзитета, БК ТВ, Мобтела 063, а такође и сличних компанија у иностранству (Русији, Украјини, Канади, Великој Британији, Кипру и Кини).

Убрзо сам схватио колико новца само ми и наши запослени трошимо на авионски превоз купујући карте од других туристичких агенција које су имале исту цену као и куповина карата од ЈАТ-а. У питању су на хиљаде карата годишње. Рекао сам зашто ми не отворимо туристичку компанију која ће да обухвата не само послове обезбеђивања карата и да на томе зарађује, већ и која ће да обезбеђује смештај нашим запосленима приликом боравка у тим земљама, посете другим компанијама из своје области, учешће на међународним изложбама и сајмовима и др. Показало се то врло оправданим, па и профитабилним послом.

Већина наших директора је возила било службена возила фирме у којима раде или повремено узимајући рентакар возила за потребе посла а што је превазилазило број возила која та наша компанија има. Предложио сам сестри Оливери да оснује у оквиру туристичке компаније рентакар агенцију која ће да откупи сва службена возила и помогли смо јој да купи нова возила за потребе службених посета и коришћења рентакара наше компаније Карић турист – Рентакар. Са једне стране су ту постигнуте велике уштеде у другим компанијама, а са друге стране су постигнуте и велике користи за нашу компанију „Карић турист“, и што се тиче узимања наших рентакар возила чија је цена рентирања била нижа него што су биле уобичајене цене код других рентакар агенција а за Карић турист су ипак биле исплативе.

Једном речју, стратегија оснивања туристичке компаније унутар система БК била је условљена идејом и циљем да се унутар сопствене туристичке компаније обављају бројни послови које би иначе морали да се обављају преко других туристичких организација.

Такође је постојала потреба да се велики број наших студената преко летњег распуста пошаље у иностранство ради петнаестодневне или једномесечне праксе у зависности од програма њиховог студирања. Тако је педесетак студената БК Универзитета одлазила у Москву односно Русију да тамо проведу студентску праксу посебно у области грађевинарства. Друга група студената је одлазила на Кипар, такође на студентску праксу, углавном са Факултета за трговину и банкарство.

Међутим највећи број студената је био заинтересован за студентску праксу у земљама Европске уније, а такође и у САД-у. Од земаља Европске уније студенти су имали могућност да праксу обаве у Бечу, у Лондону, а такође и у Никозији на Кипру. Већи део студената који су били заинтересовани за Америку је добио могућност праксе у Торонту, мањи део је добио праксу у Њујорку, Бостону или Мајамију на Флориди. Читава организација и логистика за њихову студентску праксу у иностранству била је организована преко „Карић туриста“.

Наша компанија „Карић Турист“ организовала је из године у годину одлазак наших туриста за време летњег и зимског периода у најзначајније дестинације те врсте туризма.

Резултат слика за сајам драган марковић палма

Такође смо организовали послове конгресног и сајамског туризма за компаније изван БК Групе и то са свим потребним услугама за време њиховог пословног боравка у земљи и иностранству.

Обезбедити одговарајуће фотографије и видео записе из области активности „Карић Туриста“