Bista Stevana Sremca

Stevan Sremac je u Sokobanju počeo da dolazi na preporuku lekara. Prijao mu je ovdašnji vazduh i hrana, šetnje i priroda i kako kažu, uvek je bio spreman za šalu i jako voljen.

Odsedao je kod sveštenika Živka Jovanovića, bio najviđeniji gost, stekao dosta prijatelja i poznavao sva izletišta. Često je u velikom društvu bivao do zore: „Šta ću ja tako rano kući i onako me ne čeka žena“, govorio bi u kafani.

Stevan je bio izabran za počasnog člana Akademije, te ga je čekala svečana beseda koju nažalost nije doživeo jer se iznenada razboleo i nakon gorke bolesti umro u Sokobanji. To su, priča se, meštani i turisti teško podneli, te je njegov ispraćaj na večni počinak bio nezapamćeno velika povorka u Sokobanji.

Posle više od sto godina, kako piše u monografiji, Sremac se u Sokobanju „vratio“ kada je reditelj Zdravko Šotra snimao film Zona Zamfirova u turskom amamu. U Dragovićevoj ulici na kući u kojoj je boravio i umro stoji spomen-ploča, tu je bila podignuta i bista, a i jedna ulica nosi njegovo ime.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.